U Srbiju dnevno uđe između 80 i 100 migranta

Dnevno u zemlju uđe između 80 i stotinu ljudi, od kojih se neki zadržavaju u Preševu, na jugu centralne Srbije, gde se prijavljuju i zatim smeštaju u centrima, ali većina nastavlja put dalje ka severu, krećući se glavnim saobraćajnicama, prugom ili peške, često uz pomoć krijumčara, kažu iz ove organizacije.

"Ljude možete videti pored auto-puta kako idu ka Beogradu, što su signali da pritisak raste. Zadržavanje u zemlji je prilično kratko, jer već posle nekoliko dana migranti pokušavaju da napuste Srbiju", navodi Radoš Đurović.

Želja migranata da se domognu zapada podstiče krijumčare, tako da se širom Srbije, ne samo u Vojvodini, već i u Kruševcu, Ćupriji, Nišu i drugim gradovima, kreću ka zapadu kamioni s migrantima, koji rizikuju svoj život skrivajući se u njima u pokušaju da pređu granicu.

Iz tog razloga duža su i zadržavanja na granicama, budući da evropske zemlje pokušavaju da zaustave takve vrste migracije.

Đurović podseća da su sve češća ilegalna vraćanja, odnosno "guranja" migranata iz pravca Hrvatske, Mađarske i BiH, tako da se dešava da jedan čovek više puta biva vraćen nazad u Srbiju kada pređe granicu.

"Situacija je ozbiljna, mnogi ljudi rizikuju život, raste i broj kriminalnih radnji i krijumčara", upozorava Đurović.

Srbija u ovom trenuku svojim smeštajnim kapacitetima može da odgovori na pritisak migranata, ali i to će se promeniti ako se poveća njihov broj, kaže direktor Centra za pomoć i zaštitu tražiocima azila.

Sve više smrtnih slučajeva migranata

Govoreći o smrtnim slučajevima i povredama, Đurović kaže da je teško evidentirati tačan broj nesreća, jer se mnoge od njih događaju bez znanja šire javnosti.

Migranti su više puta stradali u rekama ili od udara struje dok su pokušavali vozom da pređu u Mađarsku, navodi Đurović i podseća da je smrt dvojice migranata u cisterni u Novom Sadu poslednji u nizu tragičnih incidenata.

Na pitanje šta država može da uradi povodom ovog pitanja, Đurović ističe da je veoma važno da migranti dobiju prave informacije na svom jeziku o načinu smeštaja i boravku u Srbiji, opasnostima, kao i transportu.

Potrebno je obezbediti smeštajne kapacitete, smanjiti birokratske procedure i obezbediti efikasniju i lakšu registraciju za te ljude, jer je najveći broj migranata u tranzitnim kampovima, gde im nije regulisan status i nevidljivi su za sistem, što ih gura u ruke krijumčara.

"Ako su nesigurni u Srbiji, definitivno postaju žrtve", ističe Đurović.

Migrantima nije lako da pređu granicu i izađu iz Srbije, dok su posledice neuspelih pokušaja velike i dramatične i za njih, ali i za srpski sistem, jer te ljude, kada ih vrate povređene, pretučene i životno ugrožene, ponovo dočekuju srpske institucije, koje nastavljaju borbu protiv krijumčara, kriminala, kaže direktor Centra za pomoć i zaštitu tražiocima azila.

"Moramo da imamo aktivnu ulogu, pre svega zbog zaštite tih ljudi, ali i interesa našeg društva", istakao je Đurović.