Kafe 16, mesto za uživanje i obuku dece iz Svratišta

Uprkos tome što su često nevidiljivi za sistem, Albert i Mersud sada su pod budnim okom svih u Kafeu 16. Nakon izlaska iz Svratišta, ušli su u program obuke za konobara, a svakodnevno osim teorijske nastave uče se i osnovama ugostiteljskog zanata. Evo šta im se najviše dopada.

"Najzanimljivije mi je to što sam upoznao ljude, a posle toga mi je najzanimljivija praksa, jer želim da radim. Inače, jako je važno imati praksu, i ne samo praksu, već i da učiš kako se ponašaš“, objašnjava 22-godišnji Mersud Zorjani. 

Na prvom mestu je i njegovom drugu, a jedino zanimljivije od prakse mu je da zamisli sebe u budućnosti.

"U ovom poslu naravno da vidim sebe, a i u budućnosti bih volelo da se bavim ovim poslom. Ali što je najvažnije, voleo bih da sa svim kolegama ovde ili prijateljima, da ih tako nazovem, da otvorim jedan kafić i da radimo svi zajedno", otkriva Albert Matić.

Do tada u ovom kafiću stiču znanje, najpre formalno, jer su upravo za takvo uskraćena deca koja žive ili rade na ulici. Potom se uče socijalnim veštinama.

"Te veštine su potrebne za ovaj posao, gde će oni razgovarati sa gostima, gde će razbijati te govorne barijere. U mnogim slučajevima moramo malo da korigujemo srpski jezik, koji nije njihov materijalni jezik i ako jeste dosta ga loše pričaju i iskvaren je. A što se tiče konobarisanja i šankerisanja to u principu nije uopšte teško, sve se to uči jako brzo", kaže mentor Milan Otašević.

Ono što se najteže uči, prema rečima njihovih mentora, jeste sticanje samopouzdanja. Za mnoge mlade, najveća etiketa je to što dolaze sa ulice ili iz neformalnih naselja, pa sebe često ne smatraju ravnopravnim članovima društva.

"Dajući im priliku da budu korisni članovi društva, da budu finansijski nezavisni i da budu radno sposobni, oni povratno stiču samopouzdanje i razvijaju pozitivnu sliku o sebi. I time sa mnogo više snage i slobode prilaze okruženju i to je i te kako važno polje kada pričamo o borbi protiv diskriminacije i predrasuda", napominje specijalna pedagoškinja Emilija Gojković.

Bitka je dobijena tek kada se čitav proces završi, odnosno kada se zaposle. Baš to je iosnovni cilj Kafea 16, koji funkcioniše kao socijalno preduzeće i sve što prihoduje ulaže u obuke dece koja su izašla iz Svratišta.

"Mi kroz ovaj program pokušavamo da povećavamo šanse za njihovo formalno zaposlenje, ono što mi ovde nudimo njima je kažem obuka, praksa. Oni dobijaju priliku da ovde počnu i da rade, tako da bi dobili vremena da i te veštine izgrade koliko god je moguće, a isto tako pomažemo im na kraju da nađu taj neki novi posao", ističe Jasna Bratičević iz Svratišta za decu u Beogradu.

U prehodnoj generaciji od deset polaznika dvoje je uspelo da se zaposli. Ove godine broj polaznika je isti, a u Svratištu se nadaju da će više njih uspeti da dođe do posla. kakvi će biti konobari saznaćemo na jesen kada je i planiran završetak ovog programa. A tada su nam obećali pravu domaću kafu.