Štete li dabrovi mačvanskim poljima

Šteta od dabrova postoji, ali nije tako velika kako su preneli neki mediji.

Dabar je biljojed, on ne bira, ali na meti njegovih zuba koji su oštri poput testere često su stabla drvenastih biljaka, lako obara debla i pravi brane.

U ataru Tabanovića, gde godinama postoji šljunkara i jezero, koje je poznato kupalište Šapčana, nastanili su se dabrovi, ali se retko viđaju tokom dana, jer rade noću.

I ne samo u Tabanoviću, brojne porodice kanalima su se raselile i do Drine i Jadra, a na drugoj strani duž Save stigle su do Klenka.

Inače, u Zasavici ima 17 porodica sa 80 jedinki koje su izgradile humke i čak sedam brana koje su podigle nivo vode. Zbog toga se meštani mačvanskih sela u opštini Bogatić žale svakog proleća, jer voda poplavi oko 50 hektara obradivog zemljišta.

"Štetu sam i ja video, drveće je oboreno, ja ih nisam video, ali kažu pecaroši da ih vide noću ili ujutru kada pecaju. Kažu da su došli iz 'Zasavice'", kaže kajakaš Dragan Kovačević.

Nikola Kovačević iz Tabanovića takođe kaže da lično nije video dabrove, jer nema njive uz kanal.

"Od meštana, koliko znam, niko nije prijavio štetu, a verovatno je bilo nekih manjih. Pojedinci su viđali dabrove, tako da verovatno su to neke minimalne štete", dodao je Nikola Kovačević.

Meštani Tabanovića kažu da će pratiti prisustvo dabra u ataru i veruju da neće ugroziti useve.

Kada je o kupačima reč, ne treba da brinu, jer je dabar plašljiva životinja i beži od ljudi.

Interesantno za ovog najvećeg graditelja među životinjama je da imaju neverovatan raspored zadataka u porodici. Ženka je zadužena da gradi, a materijal iz prirode donese mužjak i mladunci.