Nemački recept za stare zgrade

Stambene zgrade su najveći potrošači energije čitavoj Evropi. U našoj zemlji zgrade na grejanje, hlađenje, ventilaciju, toplu vodu potroše 46 odsto ukupne energije.

"Ako pođemo od pretpostavke da se u zgradarstvu, saobraćaju i industriji u proseku može uštedeti sto evra po glavi stanovnika godišnje onda u Evrpopskoj uniji sa 500 miliona stanovnika imamo potecijal uštede od 50 milijardi evra svake godine, a u Srbiji 700 miliona evra", kaže Bojan Predojević, potpredsednik Nemačko-srpske privredne komore.

Nemačka mora da sanira 11 miliona zgrada. A odredili su i da do 2050. emisiju štetnih gasova svedu na nulu. To znači veće korićenje obnovljivih izvora i nulta potrošnja energije u novim zagradama. Iskustvom pomažu i našoj zemlji.

"Energetska sanacija zgrada je suština onoga što treba uraditi. Zašto su zgrade tako važne? Čak 33 odsto emisije štetnih gasova je iz građeviskog sektora, a 67 odsto nemačkih stanova izgrađeno je pre 79 godina kada je donet prvi zakon o energetskoj efikasnosti", istakao je Sebastijan Ulm iz Ministarstva za ekonomiju i energetiku Nemačke.

Kristijan Miler iz Nemačke agencije za energetiku navodi da nedostatak radne snage, dug period sanacije objekata i suviše skupi radovi prouzrokuju socijalne probleme.

"Ljudi to ne prihvataju pa se sa tim izazovima moramo izboriti. Za neke kuće već imamo rešenje, možemo ih obnoviti za jedan dan", dodao je Miler.

Savetuju da Srbija najbrže rezultate može postići uvođenjem naplate grejanja po potrošnji, izolovanjem fasada i većem korišćenju čiste energije.