Šarčević o biznisu na fakultetima

Mladen Šarčević je tokom nedavnog razgovora sa studentima mašinstva rekao da je Centar za promociju nauke, u Zakonu o nauci i istraživanjima koji treba da se usvoji, postavljen kao novo, jako telo koje će imati svoje regionalne centre.

"Time mi imamo sada osnov da budžetiramo sredstva za Centar za promociju preko koga će studenti moći da koriste sredstva za svoje projekte. Jer do sada je bilo da fakulteti to rade preko svojih troškova – sopstvenih prihoda", rekao je Mladen Šarčević.

Zakon o finansiranju visokog obrazovanja radi se godinu i po dana, jer ima raznih otpora, rekao je Šarčević.

Ukazuje da imamo mapu strategije do 2030. godine da što više omogućimo lakše i jeftinije studije, a kvalitetnije. "I to je najteži deo transformacije u reformi obrazovanja", rekao je ministar prosvete.

O finansiranju 

Šarčević je istakao da će se napraviti kampus tehničkih fakulteta.

"Nama sad nedostaju zgrade. Evo, tu je projekat da se izgradi jedna velika zgrada na mestu malih zgradica (prostor oko fakulteta – TMF, ETF, Mašinski fakultet). Taj prostor je idealan, jer tu pravimo kampus tehničkih fakulteta", naveo je ministar.

Šarčević je istakao da se finansiranje po broju studenata pokazalo kao jedna loša strategija, jer su neki fakulteti našli način da manipulišu, i da ne ispune kvote.

Rekao je i da je Fond za nauku formiran u bilateralnoj saradnji sa mnogim jakim zemljama.

"Mi sad imamo priliku da ga u narednih deset godina privreda puni sa dve trećine. Onda je sva ova priča o pametnoj specijalizaciji i povezivanju nauke, privrede i visokog obrazovanja vidljiva. Tek onda imate društvo zasnovano na znanju. To su fraze dok ne uradite ove stvari", rekao je ministar.

Podseća da je urađena reforma strukovnog obrazovanja, i da se formiraju strukovne akademije.

"Nacionalni savet za visoko obrazovanje i timovi koje smo stvorili sa ministarstvom su doveli do toga da sada tamo imamo preko 400 radnih mesta za mlade ljude. Znači četiri akademije će biti u Beogradu i to će negde do jeseni da korespondira. I to je prvi onaj udar. Sa uvođenjem mladih istraživača imamo pojačan istraživački deo, ali i predavački nam je važan. Da se mladima da status koji im pripada. Imate fakultete koji po pet godina nisu primili asistente. Odete na mnoge fakultete petkom, nećete naći nijednog profesora. Ti mladi istraživači drže nastavu koliko hoćete. Znači tu mora da se promeni", objasnio je Šarčević.

Internacionalizacija

Ministar prosvete je najavio i proces internacionalizacije.

"Uradili smo kataloge 'Studiraj u Srbiji'. Već smo prisutni u šezdeset i nešto zemalja sa raznim programima. Na engleski jezik je akreditovano 27 programa i sad se interesuju zemlje koje imaju ozbiljnu tradiciju studija ovde – Grci, Turci, Arapi, Iračani, Kinezi su dosta zainteresovani", naveo je Šarčević.

Cilj je, kaže, da podignemo svoj ugled – da ono što je postignuto na Šangajskoj i drugim listama naplatimo, kao što rade Mađari i drugi – i da taj novac ostane univerzitetu.

Spin-ofovi kao biznis 

Najavio je i još jednu "odličnu ideju". "Profesor Zoran Jovanović sa ETF-a je izneo sjajnu ideju, da spin-ofove koje sada imamo, u novim pravilima postavimo tako da ih osnivaju i profesori i studenti, uz obavezu da profesor mora da ima određen broj studenata na projektu. I da oni budu vlasnici tog spin-ofa, a ne fakultet. To je bitna razlika, jer vi u suštini onda počinjete jedan sjajan biznis", navodi Šarčević.

Na taj način, profesori će imati pravo da ostaju da predaju ali i stvaraju vrednost.

"To se kao nova ideja čulo u timovima za novu strategiju do 2030. Mi u našim zakonima već taj prostor imamo. Već u Zakonu o visokom obrazovanju smo stavili da mogu da se osnivaju kompanije. Sa nižim aktima možemo da uredimo pitanje ko je osnivač, i vlasništvo", istakao je ministar.

"Ko hoće da zaradi, nek zaradi legalno, mi nemamo tu problem. Ionako moram sa državnom revizorkom da se bijem da li je neko sopstvene prihode prevukao preko ne znam čega i podelio. Znači igramo se žmurke. Kad sam to probao da rešim odmah, naleteo sam na zid. Zato moramo da menjamo strategiju, da polako ove stvari radimo", naveo je Šarčević.

Saradnja sa studentima

Ministar prosvete je rekao da je u stalnom kontaktu sa SKONUS-om.

"Prvi put smo u strategiji do 2030. stavili studenta u centar. Ali ne formalno, nego da sve što se tiče onih teških pitanja reši – pitanje naplaćivanja, jer najlakše je bilo – nema država da plati sve – daj naplatite vi nešto. Onda oni uzmu pa naplate sve redom. A sa druge strane, niko se nije brinuo baš toliko o kvalitetu", rekao je Šarčević.

Ocenio je da je najbolje da se nezavisna tela što više pitaju – kao što su Fond za nauku, Fond za inovacionu delatnost, Centar za promociju nauke.

Šarčević podseća da je Srbija ponovo punopravni član CERN-a.

"Uspeli smo da sve profesore fizika po kružnom ciklusu, po kojem predaju, pošaljemo tamo da se dobro obuče. Da onda kada dobiju prilike da predaju, studenti zaista dobiju najbolju moguću nastavu", rekao je ministar.

Svaki uspeh mladih studenata treba da bude vidljiv. "Kao što se hvalimo uspehom Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi. Upravo radimo indikatore kvaliteta u visokom obrazovanju. Tražiću od studentskih organizacija da počnu da prikupljaju podatke o uspesima akademaca i da ih predstavljamo mladim ljudima", zaključio je Šarčević.