Kosovo, vekovi upisani u ruševine

Od Novog Brda, rudarskog centra srpskih vladara, preko najstarijeg srpskog kamenog mosta u Vučitrnu, do tvrdnji da srednjovekovne crkve na Kosmetu ne pripadaju Srbima, već su albansko nasleđe, prekraja se istorija u nasilnoj igri stvaranja novog identiteta. Brana su samo istina i znanje.

"Napravimo jedan projekat koji bi značio – šta da nas ovde ima, da se Srbi nisu iselili, da nas ima mnogo južnije od Ibra, i da se sva ta riznica materijalna i duhovna dâ na uvid, da bismo znali zašto se mi to borimo za teritoriju i zašto ne pristajemo da nam je bilo ko otima", kaže Valentina Pitulić, profesorka srpskog jezika i književnosti u Bogosloviji Svetih Kirila i Metodija u Prizrenu.

I tamo gde su Srbi desetkovani, a njihove građevine i dela rasuti unaokolo, vekovi se ne mogu lako izbrisati – upisani i u ruševine, poput Svetog Arhangela i Kule Višegrad nad njima.

Kule su branile put u tom delu bistričke kotline, koji je vodio iz zapadnih, šarplaninskih oblasti, u bogatu prizrensku kotlinu. Po svoj prilici, i Višegrad je pao u ruke Turcima, kada i Prizren – 1455. godine.

Mlađi kosovski Albanci srpski jezik ili ne znaju ili neće da govore, a mladi Srbi ono što ne znaju o temeljima svoje nacionalne kulture još mogu da vide i nauče.

"Osećanje je zaista predivno. Ipak smo mi svi, na neki način, potekli iz ovih krajeva, Kosovo je, između ostalog, stara srpska država, mislim da bi svako trebalo bar jednom da dođe ovamo", kaže Budimir Vidaković, student iz Zrenjanina.

"Previše važno. Mislim da je ovo začetak našeg bića uopšte i začetak istorije srpskog naroda", kaže Arsen Bjeloglav, student iz Zrenjanina.

Na Kosmet stiže sve više putnika iz centralne Srbije: u Dečane, Gračanicu, Pećku patrijaršiju, Bogorodicu Ljevišku, građenu upravo kada i Notr Dam. U Drenici, u manastiru Devič, zaboli ih usamljenost monahinja, ali su to i putovanja u nezaborav – priziv svesti o trajanju i pravu na život.