AKB zabrinuta zbog izmena Krivičnog zakonika

Advokatska komora Beograda izrazila je zabrinutost povodom izmena Krivičnog zakonika, kojima se značajno sužava krug krivičnih dela za koja se može izreći uslovna osuda.

Građani će, izmenom Krivičnog zakonika (KZ), izgubiti šansu da se u slučaju lakših krivičnih dela resocijalizuju bez odlaska u zatvor.

Advokatska komora Beograda (AKB) smatra da je pretežni deo izmena KZ nastao kao reakcija na trenutno raspoloženje javnog mnjenja, kao i da je u proteklom periodu javnost bila fokusirana isključivo na uvođenje kazne doživotnog zatvora i zabranu uslovnog otpusta.

Predloženim rešenjima autori izmena su predvideli da sud može uslovnu osudu da izrekne učiniocu kada mu utvrdi kaznu manju od dve godine zatvora, kao i za krivična dela za koja se može izreći kazna do osam godina zatvora, umesto deset godina, koliko je predviđeno aktuelnim zakonikom.

Ovo rešenje je predviđeno zbog visokog procenta uslovnih osuda koje izriču sudovi za lakša krivična dela, obrazložili su pisci predloga.

Za razliku od doživotnog zatvora koji se izriče u par desetina slučajeva, uslovna osuda se izriče u 60 odsto slučajeva, i to najčešće građanima koji se prvi i jedini put nađu pred sudom, podseća AKB.

Imajući u vidu redukovanje uslovne osude i povećanje zaprećenih kazni zatvora, sasvim je izvesno da će sudovi izricati veliki broj kratkotrajnih kazni zatvora kojima se ne mogu ostvariti efekti u zaštiti društva od kriminaliteta.

Ukoliko se pooštrava kaznena politika u odnosu na izvršioce teških krivičnih dela i one koji ponavljaju krivična dela, nema nikakve logike da se istovremeno sužava polje primena uslovne osude prema onima koji krivično delo izvrše prvi i jedini put, smatra AKB.

Komora ukazuje se da bi građani morali da imaju šansu da se, u slučaju lakših krivičnih dela, resocijalizuju bez odlaska u zatvor, ali se predloženim izmenama ova šansa u prevelikoj meri sužava.

Povećavanje zaprećenih kazni, proširivanje slučajeva u kojima je zabranjeno ublažavanja i sužavanje primene uslovne osude rezultiraće povećanjem broja zatvorenika u Srbiji, kao i velikim brojem mladih ljudi koji će odlaskom u zatvor neminovno postajati deo kriminalnog miljea, iako je bila moguća njihova resocijalizacija uslovnom osudom.

broj komentara 4 pošalji komentar
(sreda, 22. maj 2019, 02:03) - anonymous [neregistrovani]

Bivsi zatvorenik

Bravo lalo kralju

(utorak, 21. maj 2019, 21:12) - Gastarbajtovanje [neregistrovani]

Loš zakon!

Ako Srbija uđe u EU,moraće da promeni zakon,jer sva lica imaju pravo,najkasnije posle 15 godina na ponovno suđenje,pomilovanje,reviziju itd!

(utorak, 21. maj 2019, 20:19) - Advokat [neregistrovani]

Losa primena zakona

Nece se samo advokatima suziti poso celo drustvo ce imati problem kad za dve tri godine pocnu da izlaze iz zatvora pocionici laksih krivicnih dela koji su zbog zatvorskih kazni ostali bez posla bez porodica bez sanse za zaposlnje imacete horde kriminalaca po komsiluku koje vise nista ne plasi jer su vec bili u zatvoru a oni koji kradu milijarde bice idalje na slobodi shvatite gradani nisu zakoni losi nego sistem kojih primenjuje

(utorak, 21. maj 2019, 11:45) - milan lala [neregistrovani]

Dobra izmenjena kaznena politika

Kriminalci , ubice i svi ostali prekrsioci zakona zbog zaostrene kaznene politike morace debelo da razmisle pre nego se usude da cine krivicna dela. E ...bas mi "zao" advokata gde ce im se novom kaznenom politikom smanjiti krug poslovanja , to jest muljanja i spasavanja kriminalaca od odgovornosti .