Otvorena prva banka reproduktivnih ćelija u Srbiji, ko može da bude donor

Profesor dr Aleksandar Stefanović, direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo KCS-a, navodi da će donorstvo biti dobrovoljno i da se neće plaćati.

Dodaje da donori spermatozoida i jajnih ćelija mogu biti muškarci do 40. godine i žene od 21. do 34. godine, ali da moraju da prođu testove i preglede propisane pravilnicima.

"Postoje u pravilnicima striktne analize i procedure koje mora da prođe svaki donor od klasičnog pregleda, preko intervjua, psihološke i genetske procene, labaratorijskih testova, analiza na polno prenosive i tropske infektivne bolesti. Znači niko neće moći da bude donor a da ne ispunjava sve te propisane uslove", objašnjava Stefanović.

Ističe da se osnivanjem banke proširuje krug lica koji mogu učestvovati u ovim postupcima.

"Ljudi će moći da budu i donori i darovaoci reproduktivnih ćelija i embriona, ali i njihovi primaoci", objašnjava Stefanović.

Dodaje da je banka značajna pre svega za one parove koji uz pomoć svojih ćelija ne mogu da dobiju svoje potomstvo ali i one koji boluju od nekih težih bolesti koji dovode do gubitka reproduktivnih funkcija.

"Bez obzira na to da li je to jedan supružnik ili su oba, oni će moći da dobiju embrione ali naravno i oni koji boluju od nekih težih bolesti a koje dovode do gubitka reproduktivnih funkcija moći će da dobiju ćelije, ali će takođe moći da zamrznu svoja tkiva i eventualne jajne ćelije koje će koristiti na primer nakon lečenja", objašnjava Stefanović.

Dodaje da je zakonom predviđeno i da žene bez partnera u nekom trenutku mogu da dobiju reproduktivne đelije.

Ističe da je danas veliki dan za srpsko zdravstvo, za građane Srbije koji imaju problem sa sterilitetom.

"Osnivanjem banke reproduktivnih đelija tkiva i embriona dovršava se nešto što je započeto još pre deset godina i mi smo veoma srećni i ponosni što su Ministarstvo zdravlja i ministar Zlatibor Lončar uspeli da osnuju banku koja će raditi zarad dobrobiti građana Srbije", navodi Stefanović.

Podseća da se od 1991. godine u GAK-u u Višegradskoj radi postupak vantelesne oplodnje i da je tada rođena prva beba.  

Dodaje da se banka osniva na principima poštovanja svih svetskih i evropskih vodiča i standarda radi kontrolisanja kvaliteta i da će tim koji tu bude radio – ginekolozi, embriolozi, infektolozi, mikrobiolozi, psiholozi i pravnici učiniti sve da banka radi za dobrobit građana Srbije.

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar navodi da je sve konačno usaglašeno, a sve radi olakšanja ljudima kojima je banka reproduktivnih ćelija jedini put do potomstva.

"Donet je zakon, onda smo morali da donesemo podzakonske akte i sve je to usklađeno kako bismo olakšali onim ljudima kojima je ovo jedini način da dođu do potomstva, ali i da olakšamo onim ljudima dobre volje koji žele da budu donori jajnih ćelija i spermatozoida", navodi Lončar.