Bukulja protiv grada – kako izgleda borba sa oblacima

Nestabilno i kišovito vreme donelo je mnogo posla protivgradnoj službi u Srbiji. Zemlja se brani iz 13 radarskih centara, u sezone se ušlo sa dovoljnim brojem raketa, ali na pojedinim područjima bilo je štete. Zaposlenih koji rade u protivgradnimm centrima setimo se uglavnom kada padne grad.

Njih šestorica su uvek na oprezu, danonoćno prate nebo nad Srbijom. Njihov osnovni instrument je radar, a zadatak rano otkrivanje gradonosnih oblaka. I tako decenijama, iz minuta u minut.

"Posao meteorološkog tehničara podrazumeva dežurstva non-stop, 24 sata na radio-vezi, meteorološka merenja i osmatranja, dežurstva na radaru", kaže Zlatko Isaković, meteorološki tehničar. 

Njegov kolega Dragan Joksimović ističe da vode računa o stanju strelaca na protivgradnim stanicama, o najavi i pripravnosti, o eventualnom početku dejstva.

Na njihove komande čeka 164 protivgradnih stanica u 20 opština. Odavde se brani oko 650.000 hektara u pet okruga u Srbiji. Odgovoran i težak posao, za koji ne postoji ni dan ni noć, već samo zadatak, sačuvati useve, voćnjake, letinu koja ljudima znači život.

"Odmah kada se ispuca, odmah se i dostavlja, nismo gledali ni koliko je sati, nespavanje i sve ostalo, da bi strelci bili popunjeni. Desi se i preko 500 kilometara u danu da pređem", navodi Branislav Petrović, vozač i mehaničar. 

Iako se često misli da je svemoćna, efikasnost protivgradne zaštite uz preduzete sve mere je oko 60 odsto. Ovi ljudi uvek daju sve od sebe i zato im je kažu, najteže, kada ne uspeju da se izbore sa nebom.

"Verujte da nam se to uvek desi kad grad padne. Niko nije operisan od toga, od tuđe nesreće. Nama tuđa nesreća jako teško pada", naglašava Milan Spasić, šef radarskog centra "Bukulja". 

I to je, kažu, najteža strana njihovog posla, koja im pada teže od nespavanja, umora, rada po kiši i suncu, odvojenosti od kuće šest meseci u godini.

"Skoro 44 godine staža, više od 22 sam proveo na protivgradnim poligonima, tako da faktički ispada da smo sve kolege koji ovde radimo više zajedno jedni među drugima nego sa porodicama", kaže Zoran Ničin, meteorološki tehničar.

Još godinu dana gledanja u oblake pa Zoran ide u penziju da se, kaže, konačno igra sa unučićima koji ga čekaju u Nišu. Ljudi iz različitih krajeva Srbije na Bukulji žive kao porodica. Dobra su družina kažu, pa im i posao lako pada. Na vrhu Bukulje, na visini od 696 metara, jedni su drugima sve. Samo je nebo, koje čuvaju, iznad njih.

broj komentara 3 pošalji komentar
(nedelja, 19. maj 2019, 19:02) - FORum LIvii [neregistrovani]

pozdrav iz Italije

Bio sam dvadesetak godina kolega ovih pozrtvovanih profesionalaca .
Bio sam u tehnickoj ekipi koja je zajedno sa inzenjerima iz japanske kompanije ,, Mitsubishi electric,, , montirala ovaj radarski centar protivgradne zastite na Bukulji.
Zivim i radim u zelji koja nema protivgradne zastite i svedok sam velikih steta od grada.I tada se setim mojih bivsih kolega i njihove danonocne borbe koja dobija premalo publiciteta.
Nicin je legenda ove sluzbe.Bilo bi dobro da napise knjigu o tome.

(nedelja, 19. maj 2019, 13:19) - anonymous [neregistrovani]

Svaka cast ovim pozrtvovanim ljudima

Rakete uvek nedostaju, da ima vise para za rakete, mnogo bi efikasnija odbrana bila.

(nedelja, 19. maj 2019, 10:30) - zoran beograd [neregistrovani]

lepo uradjeno

Hvala sto ste na ovaj način predstavili našu struku . Kao sto ste napisali u naslovu,nas se samo sete kada dodje do eventualane stete