Ima života posle smrti, ali nema bez mobilnog telefona

On nas budi i uspavljuje. Podseća i upozorava. Posao i zabava. Život bez njega je noćna mora. A sa njim se svuda mora.

Biblija je dala odgovor na pitanje "Da li ima života posle smrti?". Ako ovu temu ostavimo po strani i vratimo se ovozemaljskom, digitalnom životu, pandan ovom pitanju može biti "Ima li života bez mobilnog telefona?".

Svako od nas ima onog jednog prijatelja koji se ne "skida" sa mobilnog telefona. Kad izađete na kafu ili u klub, on stalno proverava da li je nešto stiglo. Kao da to nešto, često i nevažno, ne može da sačeka.

Gore opisani prijatelj sam i ja. Da, često na poslu bacim pogled da vidim ima li šta novo. I kad znam da nema, jer bi se jelte zvuk obaveštenja oglasio, ipak proverim. Možda čula greše.

Iako ovaj mali uređaj postoji tek 20-ak godina, u nauci već postoji naziv za one koji boluju od straha da nemaju telefon. To su nomofobi.

Ana Mirković sa Instituta za digitalne komunikacije objasnila nam je da čak polovina mladih ljudi, rođenih i odraslih u digitalnom svetu, bez ustezanja kaže da im je telefon najbolji prijatelj.

Koliko smo srasli sa telefonom, šta on za nas predstavlja?

Telefon je konvergentni uređaj, a to znači da nam je sve što nam treba – u tom malom uređaju: kontakti, fotografije, muzika, uspomene, igrice, mejlovi... A on je i naš prozor u svet u kom se stalno nešto dešava, nama zanimljivo i intrigantno. Pa je stoga prva stvar koju uzmemo u ruke kada se probudimo upravo mobilni telefon, a ujedno je i poslednja stvarčica od koje se odvojimo kada legnemo da spavamo.

Zašto su se ljudi tako brzo "navukli" na telefone i internet? Piće i duvan postoje odvajkada, a telefoni i internet tek od druge polovine dvadesetog veka.

Upravo zbog benefita koje nam pružaju – da u svakom trenutku dobijemo informaciju koja nam treba, povežemo se sa osobom sa kojom želimo da komuniciramo. Mnogo je sadržaja na internetu i svako može uvek i bilo gde da dođe do onoga što je njegova sfera interesovanja. Lako je navući se, zar ne?

Koja je to granica u korišćenju koju neko mora da pređe da bi moglo da se kaže "zavisnik si"?

Istraživanja pokazuju da svaka treća osoba daje prednost telefonu u odnosu na drage ljude. U proseku, na telefonu provedemo od tri do četiri sata dnevno.

S druge strane, ljudi prepoznaju potrebu za balansom, čak 61 odsto ispitanika kaže da želi da dobije najbolje od svog telefona kada im je potreban, a kada nije, žele da se fokusiraju na život bez telefona.

Šta su još pokazala istraživanja kada je reč o korišćenju telefona?

Svaka druga osoba danas kaže da proverava svoj telefon češće nego što bi želela, kao i da se oseća prisiljenim da konstantno proverava svoj telefon. Trećina ispitanika slaže se da provodi previše vremena sa svojim pametnim telefonom i veruje da bi bili zadovoljniji kada bi to promenili.

Dve trećine ljudi priznaje da oseća paniku pri pomisli da su izgubili svoj telefon, dok tri od deset, priznaje da u trenucima kada ne koristi svoj telefon, razmišlja i planira kada će ga ponovo upotrebljavati.

Ima li sličnosti između zavisnosti od telefona i drugih zavisnosti – pića, kocke, pušenja?

Ima, naravno. U osnovi je gubitak slobode, koji je uvek praćen idejom "Mogu da prestanem kad god poželim". A problem je što se izozovu ne može odoleti, što se usled apstinencije javlja nelagoda, neprijatnost i opsednutost.

Da li možemo da živimo bez interneta i telefona? Kako bi njihovo odsustvo uticalo na nas?

Možemo da živimo i bez interneta i bez mobilnog telefona, ljudi su živeli tako milenijumima. Onda se desila digitalna revolucija koja je drastično ubrzala komunikaciju, dovela do digitalizacije poslovanja, ubrzala procese, omogućila svima da proizvode sadržaje koji su potencijalno vidljivi svima...

Mi živimo u eri u kojoj su nam sve informacije dostupne, svi ljudi dostupni i, kao posledica korišćenja interneta i smart telefona, ceo svet je bukvalno u našem džepu. To je razlog zašto će većina ljudi danas reći da ne mogu da žive bez svojih mobilnih telefona.

Sledećeg puta kad kažete za sebe "Ja sam slobodan, nemam poroke – ne pušim, ne pijem, mene ništa ne kontroliše", pogledajte u to malo, crno napredno čudo koje vam čuči pored ruke. Možete li stvarno da prestanete kad poželite? Da odete na odmor i da ga ne koristite? Ako verujete da ne možete, navučeni ste. Ako verujete da možete, zapitajte se ipak još jednom – ko vas je jutros probudio: budilnik ili telefon?

broj komentara 2 pošalji komentar
(četvrtak, 16. maj 2019, 18:53) - Dora [neregistrovani]

Za ove zavisnike

pametnije bi bilo pitanje da li je bilo zivota pre mobilnih telefona,mladja generacija recice da nije,jer su nesnalazljivi bez telefona,kada bi ste ih ostavili u prirodi gde nema signala za mobilni ne bi znali sami bez pomoci drustvenih mreza vatru da upale,nekome odgovara zatupljena omladina koja ce kasnije tako i vaspitavati sopstvenu decu,ako uopste budu imali potomstvo bez upotrebe mobilnih telefona.

(četvrtak, 16. maj 2019, 16:12) - anonymous [neregistrovani]

Ko me je probudio? Google Home Mini!

Jutros me je probudio "Google Home Mini" (pametni zvucnik).
Toplo preporucujem svima, nenametljiv, budi vas polako i na prvu vasu komadu 'hay google stop' se povlaci. Inace odgovara na pitanja u vezi sa vremenom, saobracajem i sl.
U svakom slucaju, mnogo prijatniji od telefona, na primer, ne morate cim otvorite oci da gledate u svetleci monitor, ima dublji i prijatniji glas, ne zraci, mnogo je jeftiniji, i sl.