Poljoprivredne penzije – i dalje bez rešenja za dug prema PIO fondu

Milan iz Srednje Dobrinje dvadeset jednu godinu uplaćivao je za poljoprivrednu penziju. Od 2008, kaže, nije se više imalo od čega. Kada je predao zahtev za penzionisanje, saznao je da on duguje Fondu.

"Kamata je bila 400 hiljada za tih osam godina, a glavni dug da bi ga izmirio 370 hiljada dinara. Znači, to je bilo sedam hiljada i 700 evra, ja to nisam imao ni u ludilu, da prodam i ovo malo imovine što imam", kaže Milan Kovačević, poljoprivredni penzioner.

Zbog toga je primao penziju umanjenu za trećinu. Od oktobra prima celu, jer je propis promenjen, pa dug više ne obustavlja Fond. Ostatak duga naplatiće Poreska uprava.

Kada je sredinom osamdesetih godina usvojen Zakon o penzijskom osiguranju poljoprivrednika, da bi ubrzala njihovo pezionisanje, država je poklonila 10 godina takozvanog solidarnog staža. Tako smo već devedesetih dobili prve poljoprivredne penzionere, a u isto vreme počinje i problem sa tekućim uplatama staža.

Dugovi su rasli jer do 2004. godine istupanje iz osiguranja nije bilo moguće, od tada je obaveza da jedan član domaćinstva bude osiguran. Međutim, propis se menja 2010, pa do 2015. istupanja ponovo nije bilo. Izuzetno, uvek je moguće jednogodišnje mirovanje staža.

"Potrebno je da je postojala elementarna nepogoda koja je uticala na obavljanje poljoprivredne delatnosti ili da je bio neko bolestan bar mesec dana", kaže Željko Simić iz PIO fonda. 

Povoljnost je da, ako nije jedini osigurani u domaćinstvu, poljoprivrednik i u trenutku penzionisanja može tražiti otpis duga za periode kada je mogućnost izuzeća postojala.

"Mi radimo trenutno projekat sa Svetskom bankom, ministarstvo poljoprivrede. Da utvrdimo, da u isto vreme donesemo novi propis i u istom danu rešimo sve prethodne dugove koji su postojali, što kroz otpis, što kroz relaksaciju, a jednim delom da nagradimo one koji su sve vreme plaćali", kaže ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Poreznici beleže čak i rast naplate tih doprinosa.

"Najveći stepen naplate i rasta naplate je kod poljoprivrednika koji su u sistemu PDV-a. To je osam posto u odnosu na prošlu godinu", kaže Dragan Agatunović iz Poreske uprave.

I to otvara pitanje – da li je pravedno da svi isto plaćaju, oko šest hiljada dinara mesečno, bez obzira na to koliko privređuju i da im je penzija oko 11 i po hiljada dinara, bez obzira na to da li su staž uplaćivali 15 ili 40 godina.