Garaže na sprat umesto zelenila

Na ideju da krošnje drveća ispred njihovih prozora zamene garaže na sprat stanovnici Limana uložili su preko hiljadu pritužbi, što je najviše u istoriji grada.

"I to je delovalo kao dobro rešenje, tamo gde je već parking, povećati njegove kapacitete, bez da se uzurpira nešto drugo. Ali ono što su građani rekli je O. K. povećavajte parking mesta ali na drugi način", kaže Višnja Baćanović.

Pored peticije, na jednoj od sednica do kraja su ispunili salu i u burnoj raspravi izneli zahteve, a zatim su odbornicima Skupštine grada slali razglednice sa porukoma da je Novi Sad postao grad sa najmanje zelenih površina u Evropi, a neki su i ovako zastupali interese drveća.

"Da shvatimo da drveće nije tek tako tu, da treba da brinemo o njemu i da sam ja eventualno tada bio delegiran od strane drveća da kažem o njihovom problemu, pošto su jadnici ovde zasađeni i stoje i čekaju ili da ih odsečemo ili da ih zalijemo", kaže Vladimir Sovilj.

U Urbanizmu tvrde da ih neće seći, ali iz primera najvećeg tržnog centra u Srbiji, na čijem krovu je trebalo da bude čitav vrt, Limanci obećanjima više ne veruju.

"Drvo mora da se sačuva zato što je ono sastavni deo zelenog fonda. To nije nov objekat. Nažalost, što se tiče Promenade oni to nisu do kraja ispoštovali", kaže Dušan Miladinović, direktor JP Urbanizam.

Nisu ni mnogi durgi investiori napravili obećane parkinge ni zasadali drveće. Pa je u naseljima izgrađenim poslednjih decenija poput Nove Detelinare ili Grbavice beton umesto dečijih igrališta i parkove. 

Ovde je još 2015. godine najavljena izgradnja novog većeg parka u gradu, prvog nakon 40 godina. Kada će biti završen još nije poznato. 

A gradonačelnik Miloš Vučević je najavio da će Novi Sad ove godine biti zeleniji.

"Sledeće godine pokrenuću najveću akciju ozelenjavanja Novog Sada. Gde ćemo pozvati sve institucije, sve ustanove, pojedince, škole, obdaništa, da se uključe i da učestvujemo zajedno da naš grad bude zeleniji. Svaka čast gospodinu Radojičiću, gradonačelniku Beograda, videćemo ko će se kandidovati još za evropsku prestonicu zelenih", rekao je Vučević u oktobru 2018. godine.

Titule još nema, a oni čiji je posao da sade drveće upozaravaju da je grad ostao bez još jedne.

"Novi Sad je nekada bio jedan od dva najzelenija grada u Srbiji. Danas to više nije. Ono što gradu nedostaje je katastar zelenih površina, tako da mi više ne možemo ni da uporedimo da li je broj stabala ili sadnica sada veći ili manji nego što je nekada bio", kaže Dušica Milenković iz Pokreta gorana Novog Sada.

U gradskoj strategiji navodi se da je zelenila u centru svega pet odsto, a u nekim delovima 15 odsto. EU preporučuje da svaki grad treba da ima između 20 i 25 odsto zelene površine, sve ispod toga znači da njegovi stanovnici nemaju dovoljno čistog vazduha.