Nasilje nije privatna stvar, već krivično delo

Poverenica za zaštitu ravnopravnsti Brankica Janković rekla je za Jutarnji dnevnik RTS-a da je problem što se diskriminacija ne prijavljuje u onoj meri u kojoj posotoji, pa tek kada nešto izađe u javnost vidi se da se radi o drastičnom slučaju diskriminacije.

"Mi nemamo ovlašćenja da nastupamo po sulžbenoj dužnosti. Zato su nama slučajevi koji dođu do javnosti značajni. Nisu pritužbe našoj inistuciji jedini pokazatelj postojanja diskriminacije, jer se građani plaše da prijave diskriminaciju, plaše se dobijanja otkaza i postoji visoki nivo toleranicije na brojne probleme sa kojima se ljudi suočavaju na poslu", ističe Jankovićeva.

Navodi da je OEBS objavio veliko trogodišnje istraživanje o rasprostranjenosti nasilja i da je prevencija ono što nedostaje.

"Nesporno je da imamo dobre rezultate primene zakona. Sistem zaštite dobro funkcioniše, ali suočavamo se sa problemom da ne radimo dobro na prevenciji. Jedna četvrtina žena, odnosno 29 procenata žena smatra da je nasilje privatna stvar i da niko ne treba da se meša i da se od žene očekuje da bude fizički atraktivna, da bude smerna i ljubazna u odnosima sa drugim ljudima. To očekivanje šta žena treba da radi da ne bude izložena nasilju i maltretiranju je podatak zbog kojeg treba da nam se upali crveno svetlo", ističe Jankovićeva.

Kaže i da je nesporno da treba da se uvedu promene u samom obrazovanju po pitanju nasilja, ali da je problem što veliki broj ljudi misle da je to privatna stvar.

"Treba da pozivamo ljude da nasilje nije privatna stvar, već krivično delo i da prijavljivanjem šta se radi kod komšije ne narušavamo tuđu privanost, već obavljamo građansku dužnost", napominje poverenica.

Trećina pritužbi su pritužbe žena koje se javljaju jer su diskriminisane na tržištu rada. 

"Kada u postupku utvrdimo da je došlo do diskriminacije, većina onih koji su izvršili diskriminaciju su spremni da promene. I tu je razlog, pre svega, izloženost javnosti", kaže Jankovićeva.

Navodi da je i probelm u zakonu koji je donet pre četiri godine, a koji ograničava maksimalan boroj zaposlenih, jer ugrožava vitalne službe insitucija u koje građani dolaze da izvrše svoja građanska prava.

"Postavlja se pitanje efikasnosti i da li će javne službe moći da odgovore ukoliko nema dovoljno zaposlenih. I postavlja se pitanje ko je onda odgovoran ako se nešto desi. Vreme je da se sagledaju problemi sa primernom i da se vitalnim službama omogući da normalni funkcionišu", ističe Jankovićeva.