Danas je Veliki petak

Pravoslavni vernici obeležavaju Veliki petak, dan koji simbolizuje stradanje Isusa Hrista i njegovo raspeće na krstu na Golgoti. To je dan najveće hrišćanske žalosti, poslednji u nedelji Stradanja, tokom koga ne zvone crkvena zvona, posti se i farbaju uskršnja jaja.

Na Veliki petak, Isus je odveden iz kuće prvosveštenika Kajafe kod rimskog prokuratora Pontija Pilata, koji ga je osudio da bude raspet na krstu.

Pošto je to za hrišćane dan velike žalosti, on se obeležava strogim postom, uzdržavanjem od bilo kakvog veselja i proslava, a takođe u narodnoj tradiciji je da se tog dana ne rade poslovi u polju i u kući.

Veliki petak se smatra najtužnijim danom hrišćanstva i na taj dan se ne služi liturgija u crkvama, osim ako se poklopi sa Blagovestima.

Od Velikog četvrtka do Uskrsa ne oglašavaju se zvona na crkvama, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti.

Običaj farbanja jaja datira iz 12. veka, a na našem podneblju ga je, najverovatnije uvela crkva, u 16. veku.

Da su se jaja ukrašavala u tom periodu, potvrđuju i turski izvori koji beleže obavezu, da se spahiji, povodom hrišćanskog Uskrsa, donese na dar tri, pet ili 10 uskršnjih jaja.

Veliki petak je dan žalosti, ali i uvod i priprema za najveći i najrodosniji praznik - Uskrs.

U nekim krajevima se zato danas pali vatra da bi sve zlo izgorelo, a i post na vodi nosi pročišćenje kako bi duša i telo bili dostojni žrve Hristove, čije se toliko stradanje, samo vaskrsenjem moglo nagraditi.

Na Veliki petak važno je izneti plaštanicu, odnosno platno na kome je izobraždeno skidanje gospoda Isusa Hrista sa krsta i njegovo polaganje u grob. 

Protojerej stavrofor Stojadin Pavlović, direktor Patrijaršijske upravne kancelarije, kaže da je na današnji dan važno setiti se u jedne ličnosti koja je obeležila Veliki petak.

"A to je razbojnik koji se pokajao na krstu i koji je u ime svi onih koji žele da se kaju tražio od Gospoda, u nekoliko sekundi pre svoju smrt, da ga se gospod seti i primi u Carstvo svoje, a Isus Hrist mu je rekao – zaista ćeš danas sa mnom u raju biti", kaže protojerej stavrofor Stojadin Pavlović.

broj komentara 1 pošalji komentar
(petak, 26. apr 2019, 07:50) - Dositej [neregistrovani]

Vaskrs

Nije Uskrs nego Vaskrs. Ne kaže se Hristos uskrse, nego Hristos vaskrse(voskrese) - Vaistinu vaskrse(voskrese). A I Voskrsenije je nedelja na ruskom i staroslovenskom.