Šamaranje u školama znak da je prosveta u lošem stanju

Nedopustivo je da nastavnik udari učenika, čak ni u samoodbrani, kao što je nedopustivo da učenik nasrne na svog vaspitača, naglasio je gostujući u Beogradskoj hronici profesor Učiteljskog fakulteta Aleksandar Jovanović.

Dodaje da je loše to što se o tim događajima saznaje iz vesti ili iz komentara na društvenim mrežama.

"Ti slučajevi su kao temperatura, ukazuju da ima bolesti i ne možemo lečiti bolest skidanjem temperature. Oni nam zapravo pokazuju da je prosveta u veoma lošem stanju. Da su za ove šamare koje su učinili u jednom slučaju učenik, u drugom nastavnik, krivi mnogi pre njih – roditelji, Ministarstvo prosvete, inspekcije, direktori škola, propisi. Od toga treba poći, pa onda doći do samih počinilaca koji, naravno, treba da snose odgovarajuće posledice", ističe Jovanović.

Napominje da su đaci žrtvovani, a nastavnici na svaki način nezaštićeni.

"Uporedo sa tražnjem žrtve i krivca, treba videti kad je škola postala ovakva kakva jeste. Ona nije postala odjednom, to se dešava polako, sa erozijom vrednosti u društvu, promenom određenih propisa. Nažalost, moram da pomenem i okruženje, ovo je zemlja bez dijaloga", napominje profesor i ističe:

"Kultura svakog političkog i društvenog dijaloga je na bednom nivou, a ponašanja te dece su samo posledica onoga u čemu živimo, što ne oslobađa ni profesore ni decu lične odgovornosti. Svako živi u istom okruženju, ali svako bira svoje ponašanje".

Smatra da treba da se krene od osnove i naglašava da prosveta nikada nije bila temljeni predmet razmatranja.

"Kod nas se sve svodi na politički život, a ne polazi se od nacionalne suštine i interesa – kakvu prosvetu hoćemo", kaže Jovanović.

Opterećenost administrativnim obavezama 

Navodi da, s obzirom na to da težimo Evropskoj uniji, treba od nje da uzmemo ono što je dobro.

"Treba u ovoj zemlji za prosvetu odvajati u onoj meri u kojoj odvajaju zemlje EU. Oko 3,44 odsto BDP-a odvajamo za prosvetu, dok zemlje EU oko 6,5 odsto. Naša država sama zakida na prosveti – to utiče na plate, da li škole imaju biblioteke, utiče na zatvaranje manjih škola", smatra Jovanović.

Navodi da je sa druge strane porodica osnova, jer ako porodica nije jaka, okruženje utiče na decu da skliznu tamo gde ne treba.

"Profesori i učitelji su preopterećeni raznim administrativnim obavezama, ocenama, opisom ocena, praćenjem dečje aktivnosti... Dobar nastavnik ne može od papira da dođe do dece. Bojim se da prosvetni radnici koji vrše misiju budu glavni krivci", objašnjava Jovanović i dodaje:

"Treba povećati nastavnicima plate, minimum 50 odsto. Ne branim nastavnike, ne osuđujem decu, ali veliki broj dobrih i požrtvovanih nastavnika se ne vidi zbog adminstrativnih obaveza, a isto tako zapostavljamo i dobru decu i to nam se vraća na loš način".

Kaže da dobar nastavnik mora da vaspitava, a ne samo i da obučava.

"Tačno je da nastavnik gradi autoritet, ali u teškom okruženju ne može sam nastavnik da izgradi autoritet, bez pomoći društva. Dok škola ne bude ponovo obrazovno-vaspitna ustanova, dok udžbenici i ekskurzije ne budu besplatne ili dotirane, dok prosvetu ne vode  ljudi koji imaju misiju, a ne pragmatičari neće nam biti dobro", ističe Jovanović.

Smatra da je sličan trend u nekim zemljama u Evropi i zaključuje:

"Ne treba da se trudimo da prepisujemo ono što je u Evropi, stručno treba da se trudimo da tražimo najbolja rešenja koja se uklaplju u našu tradiciju".