Izbor srednje škole – uvek je najbitnije dete

Dragana Sotirović je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, objasnila da postoje deca koja prilikom izbora škole nepogrešivo znaju da prepoznaju svoje talente, ali da postoje i oni kojima je to teže.

"U tom uzrastu vrlo često da li će nešto voleti ili neće zavisi od nastavnika i na koji način im predstavlja određen predmet", dodala je Sotirovićeva.

Zbog toga kaže da je psihološko testiranje nepogrešivo, jer pokušava da na objektivan način sagleda osnovne karakteristike deteta – strukturu sposobnosti, kapacitete ličnosti i motivaciju.

"To je kompleksno testiranje, primenjuje se jedan test opšte sposobnosti kompozitnog tipa –više malih testova. Svaki taj testić meri neku drugu specifičnu sposobnost, potpuno je drugačiji. Na nekim pričamo, postavljamo im pitanja, na nekim drugim oni nešto slažu, gledaju sličice, tu su različiti zadaci koje oni treba da reše", objasnila je Sotirovićeva.

Pored toga, deca rade i testove ličnosti. "Svako zanimanje zahteva određen profil ličnosti, što je podjednako važno kao i sposobnosti", dodala je Sotirovićeva.

Navela je da prilikom testiranja u Centru za profesionalnu orijentaciju uvek pitaju decu koje predmete u školi vole, koji su im predmeti lakši, koje gradivo lakše pamte.

"Čovek je tako programiran da ono što ga zanima, ono što mu lako ide, on to lako pamti, ne zamara se dok uči. A kada ulaže veliki napor, kada mu je potrebno puno vremena da se koncentriše, to najverovatnije nije to. Čovek brzo zaboravlja ono što ga ne zanima, što nije za njega", rekla je Sotirovićeva.

Naglasila je da prilikom izbora škole veliki uticaj imaju roditelji, kao i da neostvarene ambicije roditelja jesu problem.

"Pored toga, i druga varijanta, da krenu njihovim putem, to zavisi. Nekad dete liči na roditelja i nekad je taj put roditelja i put deteta prirodan, ali kada nije, onda greše", navela je Sotirovićeva.

Istakla je da deca prilikom izbora škole uglavnom vode računa o tome šta kažu roditelji i drugari.

Na pitanje koliko izbor srednje škole kasnije utiče na izbor fakulteta, Sotirovićeva kaže da kod nas, još uvek, posle većine srednjih škola mogu da se upišu svi fakulteti.

Može da predstavlja problem ako deca nisu imala neke predmete u srednjim stručnim školama, a naprave zaokret i imaju ih na fakultetu – može biti potreban veći napor da se savlada to gradivo, objasnila je Sotirovićeva.

Gimnazija ili stručna škola 

Kada je reč o upisu gimnazije, Sotirovićeva kaže da gimnaziju treba da upisuju ona deca koja imaju podjedanako razvijene i verbalne i neverbalne sposobnosti, da im leže i prirodne i društvene nauke i da nema jasne preferencije.

"Sa 14-15 godina intelektualni razvoj nije završen do kraja, postoji još jedno dve-tri godine prostora da se tu neke stvari promene", dodala je Sotirovićeva.

Ipak, kaže, ukoliko postoji neka jasna želja i talenat koji se prepoznaje, tu je opravdano upisati stručnu školu.

Što se tiče zanatskih škola, Sotirovićeva kaže da veoma malo dece želi njih da upiše.

"Mi sarađujemo i sa firmama, i vidimo da postoji veliki problem kod poslodavaca da pronađu pravog, kvalitetnog zanatliju", dodala je Sotirovićeva.

Odgovarajući na pitanje na koji način odrasli mogu da pomognu deci u izboru, Sotirovićeva kaže da nastavnici i profesori, kada prepoznaju kod deteta talenat, treba da im skreću pažnju.

"Takođe, ako nešto detetu ne ide, a vide da bi dete baš to želelo, jer se oni strašno boje neuspeha i svako dete zavisno od karaktera ličnosti različito reaguje na taj strah i onda imate tu borbenu decu koja baš to što im ne ide hoće da dokažu da mogu, pozitivnim stavom ukazati – dobro, to ti baš ne ide najbolje, ali ovde si mnogo bolji", dodala je Sotirovićeva.

Istakla je da u Centru za profesionalnu orijentaciju poslednjih godina ima gužve i da se testiranje zakazuje.

"Najbolje je da se radi profesionalna orijentacija od nekih 13-14 godina pa nadalje, nema gornje granice", zaključila je Sotirovićeva.