Šta sve može da odvede na doživotnu robiju

Onome ko ubije dete ili trudnu ženu, ubuduće preti kazna doživotnog zatvora. Ta kazna odnosiće se i na dela protiv ustavnog uređenja, bezbednosti, zločina protiv čovečnosti. U skupštinskoj proceduri izmene bi trebalo da se nađu u maju. Ministarka pravde za RTS kaže da je ova kazna neophodna za najteža krivična dela koja pogađaju sve građane i dodaje da za neka od njih neće postojati mogućnost uslovnog otpusta. Oštrije kazne čekaju i povratnike.

Ministarstvo pravde prihvatilo je predlog Inicijative Fondacije "Tijana Jurić" da se za teško ubistvo, silovanje, obljubu nad maloletnima izriču doživotne kazne zatvora. Taj predlog proširen je i na dela za koja je izricana kazna od 30 do 40 godina.

"Zato što je za ta krivična dela bila propisana najviša kazna zatvor od 30 do 40 godina, tako da se ta kazna ukida, uvodi se doživotni zatvor, odnosno zamenjuje se ovom vrstom krivične sankcije. I u situacijama kada je reč o silovanju dece, silovanju gde je posledica smrt ili obljuba nad decom, gde je posledica smrt, predviđena je kazna zatvora od deset godina ili doživotni zatvor, tako da je Ministarstvo pravde u potpunosti poštovalo inicijativu Fondacije 'Jurić'", kaže ministarka Nela Kuburović.

U zemljama Saveta Evrope postoji doživotna kazna, ali i uslovni otpust, najčešće posle 25 godina, u Nemačkoj do 19 i po. Kod nas će biti posle 27. Međutim, u skladu sa inicijativom Fondacije, za dela predviđena tom inicijativom nema uslovnog otpusta. Evropski sud za ljudska prava smatra da mora da postoji uslovni otpust. Očekujete li zbog toga posledice ili probleme?

– Tako je, kazna doživotnog zatvora postoji u gotovo svim zemljama EU i svim članicama Saveta Evrope. Različita je praksa, negde se posle 10, 12, 15 godina ispituje da li ima uslova za uslovni otpust, negde posle 30 godina, prosek je u članicama Saveta Evrope 25 godina. Mi smo se opredelili za 27.

Postoje zemlje gde nema apsolutno uslovnog otpusta, postoje zemlje kao što je Mađarska, gde za određena krivična dela postoji mogućnost da nema uslovnog otpusta i taj princip smo primenili za najteža, najsvirepija dela koja najviše pogađaju građane i žrtve.

Svakako smatramo da treba da bude poštovana Inicijativa Fondacije "Jurić" i u tim situacijama nije predviđena mogućnost uslovnog otpusta.

A osnovno pravilo je da nakon 27 godina sud može da preispita da li lice može da se nađe na slobodi, s tim što provera traje deset godina.

Druga, kako navodite, od tih najznačajnijih novina su kazne za povratnike. Kada je reč o višestrukim povratnicima, sud je obavezan da izrekne kaznu iznad polovine raspona propisane kazne. Kazne su pooštrene i 2008. i 2010, ali, kažu sudije, nisu dale rezultate. Zbog čega ste sad optimističniji?

– Nije stvar da pooštravanjem kaznene politike smanjimo broj krivičnih dela, već da postoji pravna predvidivost za onog ko učini krivično delo, da građani budu sigurni da će takvo ponašanje biti sankcionisano. Analiza rada sudova je pokazala da je kaznena politika blaga, da se u osnovnim sudovima izriču uslovne osude, što znači da lice koje je dobilo uslovnu osudu na slobodi može da nastavlja da vrši krivična dela za koja je osuđeno.

Takođe, sudije kažu da se zabranom ublažavanja ulazi u sudsku nadležnost, ograničava sudijsko uverenje...

– Ne bih rekla da ulazimo u sudske odluke, suština je da postoje krivična dela za koja zakonodavac može da propiše da ne postoji mogućnost ublažavanje, ne postoji mogućnost uslovne osude. Upravo za najteža krivična dela smatramo da treba da postoje ograničenja.

To je razlog zašto smo i sada propisali nova krivična dela – koja se tiču prozvodnje i prometa droge, držanja droge, stavljanja u promet. To je nešto što mlade najviše pogađa, tako da smo pokušali da nađemo adekvatnu kaznenu politiku da sudska praksa koja negde danas možda luta u nekim situacijama, imala adekvatno propisana krivična dela i adekvatniju primenu toga u praksi.

Ide li zakon na javnu raspravu?

– Ovog puta javne rasprave neće biti. Zato što je inicijativa upućena od strane građane sa preko 158.000 potpisa. Podsetiću da je Ustavom propisano da predlagač može da bude vlada, poslanik i 30.000 potpisa birača. Imali smo veću većinu nego što je potrebna za izmenu Ustava. Svakako je najveća izmena uvođenje doživotnog zatvora, ali javna rasprava po pitanju doživotnog zatvora u Ministarstvu pravde traje od 2015. godine

broj komentara 4 pošalji komentar
(sreda, 24. apr 2019, 19:38) - anonymous [neregistrovani]

M

Ima, i to, svo pravo ovog sveta. Samo on zna kako je to izgubiti dete na tako mučki način. Osoba koja nije doživela tako nešto ne može mi da shvati kakvi izopaceni ljudi setaju oko naše dece.

(utorak, 23. apr 2019, 21:27) - anonymous [neregistrovani]

Hmm

Valjda bi trebala ova kazna od 40 godina da vazi za pedofile ...

(utorak, 23. apr 2019, 21:13) - anonymous [neregistrovani]

Dozivotni zatvor

Dozivotni zatvor je besmislen. Ili odredite neki period tokom kojeg bi rehabilitovali ili prevaspitali osudjenika ili odredite smrtnu kaznu ako je to ne moguce. Zasto bi neko sedeo u zatvoru i bio izdrzavan samo da bi cekao da umre?

(utorak, 23. apr 2019, 20:42) - anonymous [neregistrovani]

Jedno pitanje

Da li covek,koji izgubi dete,ima razum da donosi inicijative modernih civilizaciskih vrednosti?I da li je demokratija kad 158k ljudi odlucuje u ime 7m?