Društvene mreže najčešći instrument za vrbovanje maloletnika

Mitar Đurašković, nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima iz MUP-a Srbije naveo je gostujući u Jutarnjem programu RTS-a da je u Srbiji u toku 2018. identifikovano 76 žrtava trgovine ljudima.

"Od 76 žrtava trgovina ljudima 57 je ženskog, a 19 muškog pola, a 30 je maloletno", navodi Đurašković.

Ističe da je seksualna eksploatacija najčešća namera trgovaca ljudskim životima i dodaje da su najčešće žrtve devojkame iz siromašnih i problematičnih porodica koje su prinuđene na prostituciju.

"Devojke su iz siromašnih porodica, gde su često i bez roditeljskog starenja i u nekim su institucijama. Reč je praktično o deci iz ranjivih kategorija koja žive siromašno, završili su školu ali nemaju posao. I u tom smislu seksualna eksplatacija je nešto što dominira", objašnjava Đurašković.

Dodaje da se društvene mreže najčešće koriste za vrbovanje devojčica.

"One nemaju dovoljno životnog iskustva, zloupotrebljava se njihova ranjivost, pa su laka meta", ističe Đurašković.

Devojčice u prinudnim brakovima u inostranstvu

Dodaje da su često izložene i prinudnim brakovima.

"Prošle godine imali smo osam žrtava trgovine ljudima koje su bile prinuđene na prinudni brak – brakovi koji su ugovoreni, gde se drastično krše osnovna ljudska prava dece i gde se ugovaraju brakovi van okvira zakona. Tu su porodice koje se dogovaraju, najčešće je reč o odlasku u inostranstvo. Od osam žrtava prošle godine, četiri su državljanke Srbije koje su bile prinuđene na brak u inostranstvu", objašnjava Đurašković.

Dodaje da su i muškarci žrtve trgovine ljudima.

"Od 76 osoba žrtava trgovine ljudima 19 osoba su muškog pola od toga dva maloletnika. Reč je o građevinskim radnicima i to su rizični poslovi i u tom smislu vodi se naravno računa o tome da se svi koji se zapošljavaju, pogotovo u inostranstvu, prethodno informišu od nekog ko je već prošao taj put i može da pohvali uslove rada. Jedan od načina je i da se preko Ministarstva rada informiše koje su agencije licencirane za zapošljavanje u inostranstvu", objašnjava Đurašković.

Dodaje da policija i tužilaštvo efikasno rade na otkrivanju slučajeva trgovine ljudima i dodaje da je podneto 27 krivičnih prijava.

"Policija i tužilaštvo efikasnije rade na otkrivanju slučajeva trgovine ljudima, a i Centar za zaštitu trgovine ljudi", navodi Đurašković.

Dodaje da se radi na podizanju svesti i jačanju kapaciteta svih kako bi se prepoznala i sprečila trgovina ljudima ali i da se prepoznaju svi oni koji su izloženi trgovini ljudima.