Pravopisne i gramatičke greške uporne i česte

Među najčešćim greškama su one koje se tiču upotrebe reči "jer" i oblika "je l'". Na primer: "Jel si stigao?" umesto "Jesi li stigao?" ili "Jer možeš ovo da uradiš?"  

"Jer" uzročni veznik i znači "zato što", dok se oblik "je li" upotrebljava u upitnim rečenicama nastalim prema izjavnim.

"Mislim da se najveći broj grešaka dogodi jer se radi u brzini, jer je inercija jača od znanja, od iskustva i od svesti govornika da nešto nije rekao dovoljno dobro", objašnjava lektor Jelena Dubajić Pantić.

Pravopisne i gramatičke greške uporne su i česte. Iako je srpski jezik jedan od najmelodičnijih jezika na svetu, svakodnevno se susrećemo s nepoštovanjem pravila naše gramatike.

Profesor Dobrivoje Stanojević sa Fakulteta političkih nauka ističe da mu najčešće pada u oči greška kada se kaže "svo vreme", umesto "sve vreme".

"Time nas je nekako 'zarazio' Vojislav Ilić u svojoj pesmi kada je rekao 'mutno je nebo svo', ali ima i 'dobrih' grešaka jer ustvari vi tada vidite sa kim imate posla", napominje profesor Stanojević.

Jedna od akcija koja se bavi zaštitom srpskog jezika, pisma i opšte jezičke kulture, može se videti na bilbordima širom Beograda, sa narodnim poslovicama i zagonetkama.

Cilj je da što više ljudi vidi kako se pravilno upotrebljavaju reči u našem jeziku.

"Čovek ako pročita svako veče jednu ili dve začkoljice, na pravom mestu, ne na internetu nužno gde može da bude i nesporazuma, onda će on u punoj meri da popravi svoj govor, da bude bliži duhu srpskoga jezika, da se jasnije i preciznije izražava, i na taj način da bolje iskazuje svoje misli, htenja, osećanja, pa ako hoćete i politička uverenja", smatra profesor Stanojević.

Gramatičke vežbe, kao i udžbenici, nude primere kojima se brzo i lako obnavlja i utvrđuje znanje naučeno još u osnovnoj školi.