Hrvatska ponovo daje u zakup srpsku imovinu

Simić je gostujući u Jutarnjem programu rekao da nikada nije utvrđeno koliko je novca naših banaka ostalo u Hrvatskoj. Početkom 90-ih, kada su izbili sukobi, Hrvatska je donela niz propisa kojima zabranjuje raspolaganje i prenos sredstava van njenih granica.

"Jugobanka je imala više filijala u Hrvatskoj, kao i Investbanka. Određene kreditne linije su bile povučene, a nikada nisu izservisirane. Privredna banka Zagreb, koja je trebalo da radi naplatu za račun Jugobanke, recimo nikada nije tražila potraživanje naplate kredita koje je uzelo brodogradilište u Rijeci", objašnjava Simić.

Prema rečima savetnika za praćenje procesa u Hrvatskoj, pravni poredak Hrvatske baštini konzistentnost da se legalizuje ono što je posledica ratnih dešavanja.

"To utoliko više začuđuje jer je pravna država tekovina EU. Čudi da izostaje reakcija sa njihove strane. Svaki presedan koji se nekada desio mora biti vidljiv jer se nikada ne zna kada će ponovo biti upotrebljen. Vrednosti koje EU promoviše nešto su u šta i mi verujemo. Ako se to ne primenjuje u nekoj članici, to mora biti vidljivo i za pravnu javnost ne samo ovde već i u EU", smatra Simić.

Imovina Jugobanke je praktično dva puta konfiskovana.

"Prvi put donošenjem uredbe o likvidaciji filijala kada je celokupna imovina izmeštena iz centrale i data drugoj banci. Drugi put kada je ta ista banka koja je određena da se stara o naplati potraživanja 2001. godine donela odluku da se to potraživanje ukida i da se prenosi na državnu Agenciju za sanaciju banaka. To praktično znači da one firme koje su povukle sredstva preko Jugobanke ne moraju ni da plate svoju obavezu", kaže Simić.

Odmarališta u Dubrovniku, Gradcu, na ostrvu Ugljan, kao i ona u Slanom, Biogradu, na Rabu, čini se da su zauvek izgubljena.

"Sudbina odmaralištâ koja su u Hrvatskoj imala srpska preduzeća su slična ako ne i gora od sudbine banaka. Pa tako imate istovremeno postupke stečaja i likvidacije, što je nemoguće u privredi. U Splitu se tako otvara postupak stečaja Jugobanke iako se godinama vodi likvidacioni postupak. Ne može se voditi stečajni postupak bez stečajne mase. Mi u Hrvatskoj tako imamo već drugi krug nacionalizacije", rekao je za RTS savetnik za praćenje procesa u Hrvatskoj, advokat Ivan Simić.