Do Čečenije u helikopteru sa "smederevcem"

Miroslav Lazanski je rođen u Karlovcu, diplomirao je na Pravnom fakultetu u Zagrebu, gde je i započeo novinarsku karijeru, prvo u Poletu, kasnije u Vjesniku, Startu, tamošnjem Danasu, Politici ekspres, NIN-u, Večernjim novostima i Politici.

Intervjuisao je dva vrhovna komandanta NATO-a, tri maršala SSSR-a, šefove KGB-a, KHAD-a, pedesetak ministara odbrane i načelnika generalštaba svetskih armija, između ostalog načelnike generalštaba ruske, kineske i japanske armije.

"Kada sam karijeru započinjao u Poletu, dok sam bio student, pa u zagrebačkom Danasu, svake godine imali smo plan koga ćemo da intervjuišemo i šta ćemo da uradimo i to se onda gledalo, na osnovu toga kako se ostvarilo i onda se projektovala plata. Ja sam bio najmlađi, ali sam imao treću platu po visini. Već u socijalističkoj Jugoslaviji smo bili tržišno novinarstvo", rekao je Lazanski za RTS.

Intervju koji je najteže dobio bio je sa šefom KGB-a Vladimirom Kruškovom. Dve godine je čekao da ga dobije. U međuvremenu je promenio i redakciju.

"U martu 1991. prešao sam u Politiku, a intervju dobio u maju, pa sam ga tu i objavio, išao je u dva nastavka", rekao je Lazanski.

Ističe da su se u SSSR-u mnogo brže dobijali intervjui nego u današnjoj Rusiji.

"Mnogo je teže i komplikovanije danas. Mi smo tada bili zemlja sa većim novinarskim tiražem i sa 25 miliona stanovnika, pa je Rusima više stalo da se intervjui sa njihovim ljudima iskrcaju takvoj čitalačkoj publici", objasnio je Lazanski.

Želja mu je da intervjuiše i američkog predsednika. "Ako sam dobio ruskog predsednika, možda ću i američkog, možda uspem preko Melanije da dobijem intervju, ona je naša snajka, sa Vučićem je pričala na srpskom", rekao je Lazanski.

Izveštaji sa ratišta

Izveštavao je iz Sirije, Somalije, sa Krima, o ratovima u Avganistanu, Čečeniji, Kongu, Iraku, Iranu, Libanu, Jemenu i Libiji.

Jedini rat koji, kaže, nije stigao da proprati bio je onaj u Gruziji, avgusta 2008. godine.

"Trajao je četiri dana, a ja sam bio na godišnjem odmoru. Dok sam se vratio, dobio putni nalog Politike, otišao u Moskvu, tražio akreditaciju, rat je bio završen. Ljubinka Miličić, koja je bila u Moskvi, bila je brža od mene", rekao je Lazanski.

Za RTS kaže da mu je svaki odlazak na ratište i izveštavanje sa takvih mesta bio profesionalni izazov.

"Nekada je opasnije voziti automobil po Beogradu nego na ratištu. Kada ste na mestu konflikta, niko ne voli da umre novinar na njihovoj strani. Obezbeđuju vas, ne puštaju vas baš da rizikujete. Za vreme iračko-iranskog rata vozili su nas na poluostrvo Fao da gledamo iranske položaje sa druge strane. Novinar Radio Luksemburga je video peščanu dinu, jer je bila dobra pozicija da ga slikaju i nagazio je na protivpešadijsku minu. Izubio je nogu. Kad je to prasnulo, svi smo popadali u blato", ispričao je Lazanski.

U Čečeniji

Izveštavao je i iz Čečenije 1996. Od Moskve je leteo do Mineralnih voda, pa je preko Kavkaza putovao taksijem.

"Čečen koji me je vozio sve vreme me pitao da li novinari u Srbiji dobro zarađuju, a ja sam sakrio pare u cipele. Samo sam gledao da ne zaspim", ispričao je Lazanski.

Na kontrolnim punktovima su ga ruski vojnici pitali kuda ide. "Ja kažem: Dole, a oni 'jeste li ludak?'. To mi je posao", naveo je Lazanski.

Na aerodromu u Mazduku proveo je nekoliko dana, da bi zatim helikopterom Mi-26, sa sve "smederevcem", otišao u Grozni, gde je bio deset dana.

Jedini je jugoslovenski novinar koji je plovio u atomskoj podmornici, američkoj "tautog", leteo u avionu F-14, bio na nosaču aviona "Džon F. Kenedi" i leteo u "migu 29".

Bio je gost mnogih vojnih akademija svetskih zemalja i odlikovan Medaljom za vojničke vrline. Danas dobija i nagradu grada Beograda za novinarstvo.

Miroslav Lazanski će biti novi ambasador Srbije u Rusiji. Na pitanje hoće li mu nedostajati novinarstvo, odgovara: "Čerčil je rekao da je novinarstvo najlepša profesija kada se na vreme ode iz njega."