Potkivanje konja – i nauka i zanat

Ako je sreća naći potkovicu, onda je prava umetnost pronaći kovača te sreće. Ekipa RTS-a upoznala je jednog koji je zanat izučio zbog sopstvenih konja.

"U to vreme sam učio iz knjiga koje su mogle da se nabave u tadašnjoj Jugoslaviji i učio sam od starih majstora sa beogradskog hipodroma. U Engleskoj je to već ozbiljna profesija, to je škola od četiri godine", objašnjava potkivač Dragoslav Vuković.

Ističe i da je posao isplativ za one koji hoće da rade.

"Dosta je težak i fizički naporan posao, iziskuje dosta rada, dosta učenja da biste bili uspešni u tom poslu, a mladi naraštaji nemaju vremena za to nego bi odmah da budu direktori, da zarađuju veliku lovu", kaže Vuković.

Potkovica je za konja kao cipela. Traje tri meseca a pravi se od gvožđa ili aluminijuma. U tom periodu konj se potkiva dva puta. A da li ga to boli?

"Ne, to je kao kad vi sebi skraćujete nokat. Naravno da može da zaboli kad zasečete više ali zato ne treba da radi neko ko se ne razume u to. Postoji dobar majstor kao i dobar pedikir i loš manikir tako i kod konja isto, mi smo njihovi pedikiri-manikiri", dodaje Dragoslav.

Dodaje da je najvažnije poznavati anatomiju konjskog kopita da bi se posao kvalitetno odradio i otkriva da je ponekad bolje ako su konji "bosi".

"Mi jašemo konje po tvrdim podlogama gde ima i neravnog i oštrog kamena i oni moraju da budu potkovani a ko ima mogućnosti da drži konje gde su travnate površine, peščane oni nemaju potrebe da se potkivaju", kaže Rada Milićević iz Konjičkog kluba "US".

Kada konj nije dobro potkovan, to prvo primete treniri.

"Konj koji nije dobro potkovan pokazuje to sam, pokazuje bol u nozi i obično kreće da hramlje", dodaje Rada.

Osim potkivača, malo je i rekreativnih jahača, ali ohrabruje činjenica da je sve više dece zainteresovano za konjički sport.

U protekle tri decenije broj konja u Srbiji konstantno se smanjuje i sada ih ima oko 13.000.