Stanje populacije u svetu 2019: Nedovršen posao kod kuće i šire

U Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, je broj stanovnika opao sa 7 822 795 u 1991. godini na tek nešto više od sedam miliona u 2018. godini.

Statistike, takođe, pokazuju i to da je udeo osoba od 65 i više godina starosti (19,6 odsto) veći od broja stanovnika mlađih od 14 godina (14,4 odsto).

Srbija, međutim, nije izuzetak. U većini ostalih država u regionu beleži se stalni pad i starenje stanovništva, ne samo usled smanjenog prirodnog priraštaja, već i zbog sve većih migracija pretežno mlađih ljudi u potrazi za boljim uslovima rada i života.

Autori izveštaja ukazuju i na mere koje bi mogle ublažiti ove negativne trendove.

"Ulaganjem u politike koje proširuju lični izbor i nikoga ne ostavljaju po strani jačamo ono što naučnici nazivaju ‘ljudski kapital', a što predstavlja kombinaciju veština, znanja i iskustva stanovništva jedne zemlje", piše Alana Armitidž, direktorka Regionalne kancelarije UNFPA za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju.

"To je ključno za savremeni ekonomski razvoj kao i za sposobnost svake države da se nosi sa posledicama demografskih promena poput niske stope nataliteta i starenje stanovništva."

Dostignuća emancipacije 

Osvrćući se na proteklih pedeset godina razvoja stanovništva u svetu, autori izveštaja ukazuju i na značajnu emancipaciju velikog broja žena koje su dostigle visok nivo svesti i ostvarile svoja reproduktivna prava.

Dostupnost i kvalitet kontraceptivnih sredstava počev od šezdesetih godina prošlog veka omogućili su milijardama žena da planiraju svoju trudnoću i budućnost. Uprkos ovom pozitivnom trendu ostaju brojni izazovi, koji su vidljiviji u manje razvijenim zemljama. Među njima je i Srbija, u kojoj još uvek preovlađuju tzv. tradicionalni vidovi kontracepcije, o čemu govori i nedavno usvojen Nacionalni program za seksualno i reproduktivno zdravlje.

Naime, modernu i efikasnu kontracepciju u Srbiji koristi manje od jedne petine (18,4 odsto) žena u braku ili u stabilnom partnerskom odnosu, dok dvostruko više žena koristi tradicionalnu kontracepciju (40 odsto), o čemu svedoče rezultati najnovijeg reprezentativnog istraživanja.

Takva praksa dovodi do toga da mnoge udate žene i devojke neplaniranu trudnoću rešavaju indukovanim abortusom.

Nepovoljni indikatori stanja seksualnog i reproduktivnog zdravlja su najprisutniji među ugroženim grupama stanovništva. To su prvenstveno Romi, ali i druge kategorije stanovništva, poput onih koji žive u siromaštvu, seosko stanovništvo, žene sa invaliditetom, i osobe koje žive sa virusom humane imunodeficijencije (HIV).

U izveštaju se ukazuje i na to da su, uprkos velikom napretku, osnovna reproduktivna prava još uvek nedostupna velikom broju žena širom sveta. Zarobljeno je više miliona žena u brakovima i vezama u kojima su podčinjene i izložene svakovrsnom nasilju od strane partnera, a često i njegove porodice. Tim ženama nije dozvoljeno da odlučuju o svom telu, zdravlju ili plodnosti.

Najnovije istraživanje, koje je podržao UNFPA, ukazuje na zabrinjavajući podatak da je svaka treća žena u regionu Istočne Evrope i Centralne Azije iskusila neki oblik fizičkog ili seksualnog nasilja, veoma često od strane muža, odnosno partnera.

To potvrđuje i godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije u kome se navodi da je u Srbiji tokom 2018. godine 30 žena umrlo od posledica nasilja u porodici, dok je protiv počinilaca porodičnog nasilja primenjeno 23.000 hitnih mera.

Autori izveštaja poručuju da ne treba posustati pred ozbiljnim izazovima i da je važno istrajati u borbi da se svim građanima na planeti, prvenstveno ženama, garantuje pravo na lični izbor i reprodukciju.