Vrhovni kasacioni sud danas o kreditima u švajcarskim francima

Stav o rešavanju problema spornih kredita u švajcarskim francima danas bi trebalo da zauzme i Vrhovni kasacioni sud. Stav koji danas budemo usvojili obavezivaće sudije Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi mogu da donose i suprotne odluke, ali po reviziji slučajevi će doći kod nas, objašnjava za RTS predsednik VKS Dragomir Milojević. Moguće rešenje je ukidanje valutne klauzule u švajcarcima i indeksiranje kredita u evrima, smatra Milojević.

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekao da postoje dve procesne situacije – građani tuže ili za raskid ugovora ili za ništavost ugovora, odnosno ništavost valutne klauzule u švajcarskim francima.

Milojević kaže da je valutna klauzula kao takva pravno prihvatljiva jer se ugovara kako bi se očuvala tržišna vrednost plasiranih sredstava.

Međutim, napominje da se to odnosi na valutne klauzule u evrima, jer Narodna banka Srbija "čuva" kurs te valute i u odnosu na nju projektuje godišnju inflaciju.

Upitan koje su moguće opcije rešenja u navedenim procesnim situacijama i koje bi rešenje on predložio, Milojević kaže da je on za proglašenje ništavosti valutne klauzule u švajcarskim francima.

"Nemamo dokaza, odnosno, banka treba da pruži dokaze da se zadužila na međubankarskom tržištu baš u švajcarskim francima i da je tu valutu i plasirala građanima u vidu kredita. Takođe, obaveza banke je da pruži dokaze da je pisano obavestila građane o rizicima takvog poslovanja, odnosno zaključivanja takvih kredita", objašnjava Milojević.

Predsednik Vrhovnog kasaciong suda priznaje da sporovi predugo traju, ali navodi da je razlog za to preopterećenost sudova.

Današnja odluka Vrhovnog kasacionog suda trebalo bi da bude smernica za sudove kako da postupaju, koje dokaze da prikupljaju i kako da presuđuju. Ipak, to su samo smernice i nisu obavezujuće.

"Smernice obavezuju samo sudije Vrhovnog kasacionog suda. Nižestepeni sudovi mogu da donose i suprotne odluke, po reviziji će doći kod nas, a naš stav je takav kakav danas budemo zauzeli", ukazuje Milojević.

Na današnjoj sednici mogao bi da bude usvojen i pravni stav da se, dok se ne okončaju sporovi, zastane sa iseljavanjem građana koji su prestali sa plaćanjem kredita iz ekonomskih razloga.

Ipak, predsednik VKS upozorava da ništavost valutne klauzule ne znači i ništavost celog ugovora, jer druge odredbe govore o preuzetim obavezama, kamatama i načinima plaćanja.

Građani treba da nastave da plaćaju stambene kredite, ali indeksirane u evrima, smatra predsednik Vrhovnog kasacionog suda.

broj komentara 7 pošalji komentar
(utorak, 02. apr 2019, 14:36) - anonymous [neregistrovani]

Nepotrebna dilema

Zaista je nepotrebna dilema tipa šta bi se desilo da je franak pao 35%. To se nije moglo desiti, naročito ne u doba ekonomske krize kada se krupni kapital prebacuje u tu valutu i u jen, zbog čega one rastu. To je ujedno ono što su banke znale i odlučile da zataje od klijenata koji u to vreme tako daleko u poznavanju deviznog tržišta nisu dosezali. Banke su u duhu obligacionog prava bile dužne da o tome obaveste klijente. Činjenica da nisu, čini ih nepoštenim u pravnom smislu, a kredite ništavnim. Danas to već svi znaju i sama činjenica da takvo pitanje postavljaš upućuje na to da si bot. Moraće da vas pouče nekim boljim forama, jer ste smešni umesto efikasni. Osim ako je cilj da zasmejavate narod.

(utorak, 02. apr 2019, 13:08) - anonymous [neregistrovani]

неуставност и незаконитост валутне клаузуле

„... објашњава за РТС председник ВКС Драгомир Милојевић. Могуће решење је укидање валутне клаузуле у швајцарцима и индексирање кредита у еврима, сматра Милојевић.”

Није Милојевић односно ВКС адреса за назаконитост и неуставност валутне клаузуле и то не само у швајцарцима, већ НБС и Уставни суд, за све оно прописано након члана 53. и 54. Закона о НБС, а којим одредбама су нам увели страни новац као мерило вредности.

(utorak, 02. apr 2019, 13:07) - Logika? [neregistrovani]

смерница! за судове

Данашња одлука Врховног касационог суда требало би да буде смерница за судове како да поступају, које доказе да прикупљају и како да пресуђују. Ипак, то су само смернице и нису обавезујуће.
Смернице обавезују само судије Врховног касационог суда. Нижестепени судови могу да доносе и супротне! одлуке, по ревизији ће доћи код нас. Шта рећи, а не заплакати? Раја се правде нагледати неће

(utorak, 02. apr 2019, 13:06) - anonymous [neregistrovani]

Bez dileme

Slžem se s tobom, a građani su u ovom slučaju dobili kredite u dinarima i rate otplaćuju u dinarima. Banka im to preračunava u franke koji ne postoje u ovom slučaju. Zabluda je da građani Srbije neće plaćati te kredite, jer su većinom osigurani kod Nacionalne korporacije i onog momenta kad dužnik prestane da plaća rate, plaćaće država tj. svi građani. Sa evrom je druga stvar, jer je država svoju valutu vezala za evro i svojim novcem interveniše da se taj kurs održava. To su banke znale, a građani nisu sve dok nije bilo kasno. U obligacionom pravu jača strana se mora pridržavati načela poštenja, a banke su to ignorisale i treba da snose posledice nepoštenog poslovanja.

(utorak, 02. apr 2019, 12:22) - anonymous [neregistrovani]

Камата

Прво донети закон о зеленашењу. Свака камата која прелази 15% да се сматра зеленашењем. Банка или да позајми у еврима, доларима итд. и да испалти тај новац у страној валути или у динарима.
Свако муљање, клаузуле итд...да се прогласе ништавним.
Људи који су узели кредит у динарима (нпр. 100 000 динара) пре 10 година. Толико и да врате. Све преко тога да се сматра екстра профитом и да држава пише казне банкама и пореска да прикупи порез.

(utorak, 02. apr 2019, 11:23) - anonymous [neregistrovani]

Zvuči normalno, pa je sumnjivo

Ovde se nigde ne pominje ideja da svi građani vraćaju dugove pojedinaca, odnosno tuđe dugove. Ako se ispostavi da banka ne može da održi valutnu klauzulu u švajcarcima, dužnici će dobiti prebacivanje u evre, a potom treba još da se priča i o tome šta će biti sa već naplaćenim dodatnim ratama i sa oduzetim stanovima. Ali, čovek čak i naglašava da dužnici moraju i dalje da plaćaju. Nema raskidanja ugovora i nema da drugi plaćaju za njih. Uz to, šta će biti ako se neka banka zaista zadužila u švajcarcima? Onda bi klijenti te banke morali i dalje da plaćaju uvećene iznose, a klinenti drugih banaka možda i ne. Što je opet normalna tržišna stvar. Ja bih samo još pitao - ako banka ima pravo da koristi valutne klauzule, kako ne bi izgubila vrednost, da li i građani imaju ista prava? Dakle, posle deset godina suđenja, za trivijalne stvri, da dobiju ne samo neki smešan iznos u dinarima, nego odgovarajuću protivvrednost evra? Pravo i pravda moraju da budu isti za sve.

(utorak, 02. apr 2019, 10:58) - milan [neregistrovani]

Krediti u CHF

Osnovna prava svakok pojedinca je u tom da može dobiti
krediti u onoj valuti u kojoj ga traži. Ako ta stvar dođe na
Sud za Ljudska prava u Strazburg, odluka će biti takva.

A šta bi se dogodilo da je franak pao za 35%?