Društvo ne sme da zaboravi porodice osoba sa autizmom

Na 58 zdrave dece u svetu rodi se jedno sa autizmom, a broj dece sa autizmom povećava se svake godine.

Vesna Petrović upozorava da društvo ne sme da zaboravi porodice osoba sa autizmom, naročito ne u Srbiji.

"Često bez podrške u sistemu, pogotovo u unutrašnjosti Srbije, u manjim mestima, gde ne postoje nikakvi sistemi podrške i gde se o svom detetu jedino brine porodica koja, na kraju, ne izlazi kao pobednik. Većina roditelja postavlja pitanje šta će se dogoditi sa njihovim detetom posle njihove smrti", rekla je Petrovićeva.

Srbija nema nacionalni registar osoba sa autizmom. Petrovićeva kaže da već nekoliko godina traje "borba" za registar, jer bi na osnovu broja osoba sa autizmom mogla da se utvrdi i strategija o njihovim potrebama. Međutim, još nema adekvatne reakcije onih koji donose odluke.

Dodaje da je neophodan i centar za osobe sa autizmom koji će da obuhvati ranu dijagnostiku autizma, rad sa roditeljima, kao i da se pod okriljem centra napravi registar.

Problem sa zakonom, uticaj okrženja i stručnjaka

Prema njenim navodima, osim autističnih osoba, u registru koji je najavio ministar zdravlja Zlatibor Lončar biće upisane i osobe sa drugim smetnjama u razvoju, ali samo do 18. godine. Pomenula je i uvođenje usluge "Predah", zahvaljujući kojoj roditelji mogu da ostave svoje dete u specijalizovanom smeštaju do 45 dana u toku godine, mada i tu postoji ograničenje u pogledu godina.

"Prema Zakonu o socijalnoj zaštiti, 'Predah' smeštaj će koristiti samo osobe sa autizmom do 26 godina. Šta je sa starijima? Njima je potrebnija pomoć, tim roditeljima je potrebnija pomoć. Mi smo pokušavali da ukažemo na to, i dalje ćemo pokušavati", naglasila je Petrovićeva.

Srbija ima 24 stručnjaka koji mogu da dijagnostikuju autizam. Petrovićeva smatra da je to veliki problem za roditelje koji ne žive blizu velikih gradova i da treba da bude pristupačnije, kao u drugim državama.

Roditelji prvo primete izostanak govora kod deteta i tada se obično javljaju logopedima. Petrovićeva kaže da to najviše muči roditelje, ali da se i njima i njihovoj deci može pomoći sa više strana.

"Vi kao roditelj mislite — kad bi mogao da mi kaže da li ga nešto boli, da li je gladan, šta hoće — onda ne bi bio anskiozan, ljut, a to se prenosi na porodicu. Logoped je jako važan, ali tu je i čitav tim — psihijatar, psiholog, defektolog. Tu su i učitelji i mnogo mogu da daju, kao i deca, koja su u odeljenju sa drugarom koji ima taj problem. Oni mogu da budu sjajni, zato što je imitacija vršnjačke grupe velika stvar", rekla je Petrovićeva.