Mapiraju se objekti sa azbestom, cilj da se izbegne štetno dejstvo

Savetnik predsednika Privredne komore Srbije Siniša Mitrović rekao je za Tanjug da je to multisektorski posao, a tek posle izrade Inventara azbesta kritičnih kategorija objekata, može se govoriti o obavezama uklanjanja azbesta.

Mitrović ističe da azbest u građevinskim objektima nije opasan sve dok ne dođe do promene strukture i fizičke promene materijala u kojima se on nalazi.

Do toga može doći usled fizičkog oštećenja materijala koji sadrži azbest i dotrajalosti materijala, starosti, zbog čega dolazi do slabljenja veze između vezivnog materijala i azbesta u njemu.

Ta dva uzroka povećavaju rizik oslobađanja azbestnih vlakana koji mogu imati štetan uticaj na ljudsko zdravlje, rekao je Mitrović.

Što se tiče uklanjanja, koje je više puta pominjano u javnosti, navodi da to moraju raditi specijalizovani timovi, obučeni za rukovanje opasnim materijalima i sa kvalitetnom opremom.

Azbest prisutan u velikom broju građevina

Ako se ima u vidu da je azbest imao široku primenu u građevinskim materijalima, može se konstatovati da je prisutan u velikom broju objekata, odnosno građevina, navodi Mitrović.

Podsetio je da se azbest u najvećoj meri koristio u industrijskim objektima ili građevinama, monumentalnim građevinama, naftnoj i petrohemijskoj industriji, vojnim objektima i drugima, kao protivpožarna zaštita ili kao toplotni izolacioni materijal i krovna konstrukcija.

"Zbog nedostatka informacija i znanja u ovoj oblasti, u Srbiji se trenutno radi na Izradi kartoteke, odnosno Inventara objekata, procene prisutnosti azbesta, procena ugroženosti njegovog delovanja na ljudsko zdravlje i okolinu", dodao je Mitrović.

U planu je, kaže, nacionalni projekat u kome je partner Ministarstvo zaštite životne sredine i Agencija za zaštitu životne sredine, kako bi se posle kartiranja Srbije i problematičnih lokaciji pristupilo sanaciji i bezbednom odlaganju.

Uporedo s tim radi se i na pokretanju edukacije zaposlenih u radu sa azbestom.

"Do sada se azbest uklanjao samo na objektima gde je postojala realna mogućnost ugroženosti ljudskog zdravlja i okoline, ali to mora postati trajan posao, posebno u procesima rušenja starih objekata", istakao je Mitrović.

Zabranjen u celoj Evropi

Kada je reč o njegovom štetnom delovanju na ljudsko zdravlje smatra se da azbest utiče na bolesti pluća, zbog čega je u celoj EU 2005. zabranjeno korišćenje azbesta, a u Srbiji dve godine kasnije.

Mitrović je naveo i da se građani iz mnogih naselja u Beogradu javljaju sa željom da hoće da rešavaju probleme sa azbestnim pločama i pokrivki.

"Podržavamo operatere koji nude svoj servis ali najvažniji posao za njih je da izradimo katastar svih objekata, javnih, privatnih i industrijskih koji sadrže azbest u svojoj gradnji", rekao je Mitrović.

Plan je da se načini nacionalni registar kako bi Srbija mogla da konkuriše i za evropske fondove i tako sanira što više objekata.

Procenjuje se da će posao trajati oko dve godine.

Azbest se šezdesetih godina prošlog veka koristio u građevinarstvu.

Tada se nije smatrao štetnim, pa se nisu ni sprovodila istraživanja o njegovom eventualnom lošem uticaju na zdravlje.

Sredinom osamdesetih njegova upotreba je postepeno počela da se zabranjuje.

Veza sa rakom 

Azbest spada u grupu vlaknastih materijala koji se nalaze u prirodi, a korišćeni su zbog velike otpornosti, male provodljivosti toplote, kao i otpornosti na hemijske supstance.

Takva kombinacija svojstava nije pronađena ni u jednom drugom materijalu, zbog čega se masovno upotrebljavao.

Ipak se već dugo govori o rizicima koje ima po ljudsko zdravlje, a povezuje se i sa rakom pluća.

U Srbiji se nalazio najveći rudnik azbesta u Evropi, a azbest je značajno korišćen u građevinarstvu i vodovodnim cevima.

Iako je zabranjen, stručnjaci ukazuju da je potrebna analiza da bi se utvrdilo koja područja su i dalje zagađena i da bi se sprečile posledice.

Prema ranijim studijama, kancerogeni efekat azbesta unetog oralno nije dokazan, za razliku od udisanja azbestne prašine.

U Belim vodama, kraj Beograda, postojalo je takozvano azbestno naselje, u kome je više od 20 zgrada izgrađeno šezdesetih godina.

Povećani nivo azbesta otkriven je devedesetih godina jer su vlasnici tvrdili da je učestalost raka bila veća od proseka, pa je naselje preseljeno.

Doneta je odluka da se poruše zgrade, a preduzimane su mere protiv širenja azbestnih vlakana. Takođe je merena koncentracija azbesta u vazduhu.