Dve godine za odluku, ali noćas svi pomeraju kazaljke

Evropski parlament je odlučio – od 2021. časovnici se neće pomerati. Evropske zemlje imaju dve godine da se opredele za letnje ili zimsko računanje vremena. Dok neki članovi EP pozdravljaju tu odluku, drugi joj se protive.

"Rezultati istraživanja pokazuju da sa zdravstvenog aspekta, dobrobiti životinja, energije, ukidanje pomeranja sata je veoma korisno. Bio sam vrlo zadovoljan kada je Žan Klod Junker rekao da će se to okončati", rekao je Šin Keli, irski član Evropskog parlamenta.

Nemački član parlamenta Verner Langer smatra da je predlog "nezreo".

"Predlog je nezreo, nema procene o posledicama, o eventualnoj šteti po tržište. Zato ću ja glasati protiv toga", kaže Verner Langer.

Žoel Melin iz Francuske ističe da bi različito računanje vremena napravilo problem.

"Jasno je da je došao kraj menjanju vremena, ali to mora da bude koordinirano. Ali kada dajete mogućnost svakoj članici da bira svoje vreme, otvarate vrata velikim problemima, kakve samo EU može da stvori", istakla je Žoel Melin.

Skandinavskim zemljama, koje tokom najvećeg dela godine imaju bele noći, pomeranje časovnika donosilo je još veće nevolje. Njima će ukidanje ukaznog vremena doneti više sunčanih sati.

Teška odluka za jug Evrope

Za razliku od njih, pred zemljama na istoku i jugu Evrope, među kojima je i Srbija, je teška odluka.

Slobodan Bubnjević, iz inicijative "Nauka kroz priče", ukazuje da će obdanica biti kraća u delu sezone i da time ne gubi samo građanstvo, već postoje i ekonomske posledice.

"Danas nam tih sat vremena obdanice mnogo čini u raznim aspektima život. Danas ljudi ne rade do dva sata", rekao je Bubnjević i dodao da će se đaci koji idu u drugu smenu zimi vraćati iz škole po mraku.

Debata se vodi i u našem regionu. Hrvati i Slovenci bi mogli da se nađu u različitim vremenskim zonama – Slovenci bi zimsku, a Hrvati letnju.

Preporuka Evropskog parlamenta je da se komšije dogovore kako bi se izbegli problemi, na primer u saobraćaju.

Srbija će se uskladiti sa evropskom regulativom, kažu u Ministarstvu privrede. Inače, naša zemlja je još u 19. veku pristupila evropskoj meteorološkoj zajednici i jedna je od prvih zamalja zapadnog sveta koja je prihvatila da na isti način meri sve fizičke veličine.