Noćas počinje letnje računanje vremena

Letnje računanje vremena u Evropi trajaće do poslednjeg vikenda u oktobru, kada počinje zimsko računanje vremena.

Danas čak 110 od 192 države koristi letnje ukazno vreme. Ono se ne koristi u Kini, Japanu, Južnoj Koreji i širom afričkog kontinenta, gde ova mera nikad nije stekla širu popularnost. Međutim, u većem delu razvijenog sveta, ovaj dogovor se smatra zgodnim načinom da se u letnjim mesecima, kad sunce prirodno zalazi kasnije, dnevna svetlost duže "zadrži". 

Odlukom Evropskog parlamenta, naime, od 2021. godine pomeranja kazaljki više neće biti. 

Slobodan Bubnjević iz inicijative "Nauka kroz priče" kaže da sve više ljudi govori da to i nije bila najpametnija odluka i da je trebalo više slušati naučnu zajednicu.

Dodaje da je zato smišljen čitav niz argumentaa da se ta odluka prolongira. 

Sada je zemljama, među kojima je i Srbija, koje su se našle u nezgodnom položaju zbog svog geografskog položaja ponuđeno da biraju koje će vreme da koriste, navodi Bubnjević.

"To ne može baš tako lako da se izvede, jer narušavamo osnovne meteorološke principe o zajedničkom načinu merenja", kaže Bubnjević.

Prema njegovim rečima, zemlje na jugu Evrope, kao i zemlje koje se nalaze na istočnom delu svojih vremenskih zona trpeće razne posledice ukoliko se zadrže u zimskom vremenu.

Kaže da će komisija u Beču saslušati predloge zemalja i dati sugestiju.

Prelazak na letnje i zimsko računanje vremena prvi put je zabeležen 1916. godine u zemljama na severu Evrope radi uštede energije, jer se period dnevnog svetla sa ranih jutarnjih sati premešta na večernje.