Radojičić: Zašto bar civili nisu pošteđeni

Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić ocenio je da je najtužniji početak proleća u istoriji prestonice bio 24. mart 1999. godine.

"Bol, tuga i sećanje na tragediju kod nas su prisutni i dalje i nikada neće izbledeti. Dodatnu patnju izaziva i to što nakon dvadeset godina za ovaj kukavički i zločinački čin bombardovanja gradova i civilnih objekata niko nije odgovarao ni po komandnoj, ni po individualnoj odgovornosti, niti je bilo čija krivica utvrđivana", naveo je Radojičić u saopštenju.

Osim srušenih zgrada i spomenika kulture, izgubljeni su mnogi životi.

"Veliki broj ljudskih žrtava, od kojih je znatan broj civila ne možemo da im zaboravimo niti oprostimo. I dan danas postavljamo samo jedno pitanje — zašto agresori bar nisu poštedeli civile i civilne objekte kad je napad na njih protivan svim pravilima međunarodnog ratnog prava?", zapitao se Radojičić.

Među poginulim civilima, u NATO agresiji žrtve su bili i deca i omladina.

"Sećamo se trogodišnje Milice Rakić iz Batajnice, devetomesečne bebe Bojane Tošović, dvogodišnjeg Marka Simića iz Novog Pazara, petnaestogodišnje Sanje Milenković, a zločinački napad ugasio je živote i maturanata gimnazije Milana Ignjatovića i Gordane Nikolić. Stradanje dece ostavilo je nesagledive posledice na našu zemlju", poručio je gradonačelnik.

Ono što je najtužnije je, kako je rekao, što su deca postala simbol stradanja u ovoj nemilosrdnoj akciji, što nikada nije smelo da se dogodi.

Gradonačelnik Radojičić je dodao da se nada da su, nakon svih ratova i svega što je srpski narod pretrpeo, oružani sukobi na ovim prostorima zauvek završeni.