Oni su rođeni u inat bombama

Strpljivo je sačekala 25. mart. I tek što su počele da padaju bombe Jovana Misajilović se u Beogradu rodila kao jedna od prvih ratnih beba.

"Ja do skoro nisam znala detalje o svom rođenju, zato što sam shvatila da mama neke detalje postiskuje i da ne voli o tome da priča, i evo baš sam pričala pre neki dan sa njom. Shvatila neke silne detalje koje nisam znala, da je u bolnici bila ludnica, da se spuštala ćebetom u neki hodnik, da nisu znali kakava je situacija i da li je počelo bombardovanje", priča Jovana, danas studentkinja Fakulteta političkih nauka

Dva meseca kasnije uz zvuk sirena začuo se i Anjin plač. Bombardovanje je uveliko u toku, ali su verovali "da neće baš njih gađati".

"Moja mama je bila u šok-sobi prvu noć, pošto je bio porođaj na carski rez, i u jednom trenutku je nestalo struje. Sestra je uletela u sobu da je smiri i rekla je: ne brinite, ne brinite samo je bombardovano postrojenje ne znajući da smo mi iz Obrenovca i da je to postrojenje 500 metara od naše kuće. Doktori su joj savetovali da ostane jer je najsigurnija u porodilištu ali je ipak insitirala i izašla malo ranije. Kada smo izašle začula se sirena, pet dana nakon toga bombardovana je bolnica ‚‘Dragiše Mišovića‘", rekla je Anja Despotović, studentkinja elektrotehnike.

Više od ovih 20-godišnjakinja o bombardovanju ne znaju ni njihovi vršnjaci iz Vranja koji su prve dane proveli u skloništu. Kažu da se rat pominje samo oko njihovih rođendana.

"Za vreme bombardovanja bio sam beba imao sam tek nekoliko meseci, i iz priča mojih roditelja shvatio sam da je to bio traumatičan period, plašili su se i za moju i za svoju bezbednost. Verovatno sam im i ja dosta otežao, bio sam beba", kaže Božidar Marinković, student iz Vranja.

Majka Nevene Đorđević, studentkinja iz Vranja, bila je u devetom mesecu trudnoće.

"Njoj je bilo jako teško a nekim delom i meni. Ona se plašila za mog oca pošto je bio u ratu i za mene i za sebe, pošto je morala da se skriva", rekla je Nevena.

Porođaj poslednjeg dana ratnog stanja

A skrivajući se, svoj 30. rođendan profesorka fizike iz Šapca Tatjana Marković Topalović proslavila je prvog dana bombardovanja. Poslednjeg dana ratnog stanja rodila je Nataliju.

"Moj suprug kaže da nikada neće zaboraviti dva datuma novije srpske istorije – ženin i ćerkin rođendan. U tom periodu smo se trudili da živimo normalno, mada je sve bilo nenormalno. Sama trudnoća nije bila sporna nego period posle porođaja kada je Srbija bila devastirana, nije bilo struje, bilo je sankcija. Nismo mogli da dođemo do pelena, odgajana je na platnenim pelenama u 21. veku. Nije bilo struje od 16 do 18 sati, stalno je bilo nekih primusa, lončića, grejanja", seća se Tatjana.

Sve ovo osim tadašnjih trudnica dobro pamte i lekari koji su kroz sve to sa njima prolazili.

"Svi smo živeli pod strahom da li će nas bombardovati, pogotovo što se naša bolnica nalazi u delu industrijske zone. Nije bilo lako, ni u porodilištu gde su se rađala deca, nove generacije, a majke su morale da dođu u porodilište i da strepe da li će bomba pogoditi cilj ili će zalutati", istakla je dr Nada Lazović iz bolnice u Čačku.

U Srbiji je te 1999. godine rođeno nešto više od 72.000 beba. Ta "baksuzna generacija" kako sebe nazivaju, danas su studenti prve godine fakulteta i veruju da su posebni baš zato što su mnogi od njih rođeni u inat bombama.