Bajina Bašta čuva ćirilicu

Postepeno potiskivanje ćirilice, do Velikog rata jedinog pisma u ovom kraju, i koja je nit što povezuje kulturu kroz vekove, slava i značaj znamenite Račanske prepisivačke škole neki su od razloga što su, na predlog dvojice odbornika i doneli deklaraciju koja briše stranačke razlike.

Odbornik i predlagač Deklaracije Zoran Raković, rekao je da je Bajinu Baštu istorija obavezala da bude pioniri tog poduhvata.

"Mislim da nema lepšeg primera koji može da nas političare sjedini u nečemu što isto mislimo", rekao je Zoran Raković.

Drugi predlagač je bio Siniša Spasojević.

"Natpisi iz prošlosti su uglavnom na ćirilici. Međutim, kasnije što je stvoreno, to je uglavnom latinica, strani nazivi, sve je manje knjiga na ćirilici. Mi se trudimo i nekako planiramo deklaracijom to promenimo i da Bajina Bašta postane grad ćirilice", naveo je Spasojević.

Natpisi u gradu, na pekarama, advokatskim kancelarijama i drugim, ćirilice se drže odavno. Cilj deklaracije jeste da nagradi one koji koriste tradicionalno ćirilično pismo i populariše ih u svakodnevici, ali i da približi i podseti na lepotu i značaj ćirilice.

"Deklaracija je dala neke konkretne mere, nekih sedam-osam mera: od nabavke knjiga na ćirilici u većem obimu, što se tiče biblioteke, osnivanja manifestacije koja je veoma značajna, dana ćirilice", rekao je Spasojević.

Predsednik opštine Bajina Bašta Radomir Filipović najavljuje a će deo trga posvetiti ćirilici.

"S obzirom na to da idemo u rekonstrukciju gradskog trga, možda zbog upravo te Račanske prepisivačke škole koja je negde u tom periodu čuvala našu pismenost, jedan deo trga posvetićemo upravo ćirilici", rekao je Filipović.

Putokaz u centru Bajine Bašte pokazuje daleke gradove iz kojih sve češće turisti dolaze u ovaj kraj gde se nadaju da će ćirilica postati još jedan zaštitni znak kojim se ponose.