Učenje kroz rad vraća radost obrazovanja

Prema podacima koje je pre nekoliko meseci izneo ministar prosvete, po modelu dualnog obrazovanja u Srbiji se školuje oko 4.500 učenika za 32 zanimanja, a praksa je u 600 kompanija.  

Pomoćnica ministra prosvete Gabrijela Grujić rekla je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da je najvažnije da se kroz ovaj model realizacije vratilo ono što je važno, a to je radost obrazovanja mladih ljudi. 

"To je mogućnost da mladi uče na dva mesta, da teorijska znanja stiču u školi, a da učenje kroz rad, veštine stiču u realnom radnom okruženju gde se nalazi savremeni razvoj", rekla je Grujićeva. 

Prema njenim rečima, kada se učenici nađu u takvoj jednoj sredini, oni zaista imaju mogućnost da postanu inovativni jer je to inspirativna sredina, mogu da vrše sublimaciju na jedan drugačiji način, između teorijskih i praktičnih znanja, i da nakon svog školovanja postanu i stručnjaci, bez obzira na to da li se radi o nivou srednjeg stručnog obrazovanja ili o visokom obrazovanju.

Kaže da postoji određeni fond sati koje će učenici i studenti provoditi u kompanijama zato što savremeni tehnološki razvoj, četvrta industrijska revolucija, leži u kompanijama.

"Postavlja se pitanje da li sistem obrazovanja može tako brzo da menja obrazovne profile srednjeg stručnog obrazovanja, studijske programe u okviru studijskog obrazovanja. Moramo da napravimo sinergiju, da mladim ljudima otvorimo vrata kompanija", kaže pomoćnica ministra prosvete.

Kako ističe, privreda je inicirala ovaj model realizacije zbog nedostatka kadrova.

"Privreda je shvatila koliko je bitno da mladim ljudima kroz formalni sistem obrazovanja dajemo taj kvalitet znanja, da mogu da odgovore na zahteve savremenog tržišta, da se školuju za zanimanja koja će biti primenljiva", rekla je ona.

Za sistem dualnog obrazovanja je ključna i saradnja sa privredom. Govoreći o tome da li naš sistem može da se uporedi sa razijenim zemljama, dr Ursula Rendol iz ekspertske podrške projekta Nacionalnog modela dualnog obrazovanja kaže da je to izvodljivo, ali je na niskom nivou.

"Tako da treba preći dug put da bi se primenio ovaj zlatni standard", kaže dr Rendol.

Govori o 32 zanimanja i pominje se četvrta industrijska revolucija, a zanimanja izgledaju znatno drugačije nego pre nekoliko decenija.

Kada smo uveli ovaj model obrazovanja, pošli smo od potreba tržišta rada, kaže Grujićeva.

"Tim iz Ministarstva prosvete zajedno sa PKS, uz veliku i značajnu podršku lokalne samouprave, pratio je opštinski razvoj ili gradski razvoj i doneo profile u okviru svih područja rada koja su bila aktuelna. Ono što je nama značajno za naredni period je da podržimo informacione tehnologije, jer se pokazalo da svi profili koje smo doneli zahtevaju jedan izlaz koji je vezan za informacione tehnologije", ukazala je Grujićeva.

Ističe da će naredne godine podržati namensku industriju, vojno i civilno vazduhoplovstvo, kako bi naši mladi imali visok nivo samopouzdanja.

Sistem dualnog obrazovanja ima mogućnosti da se primenjuje i u visokoškolskim institucijama. "Prepoznali smo potrebu za tim", zaključila je Grujićeva.