Predstavljeni novi rezultati o posledicama NATO bombardovanja

Naučnomedicinska studija koju je Komisija za utvrđivanje istraživanja posledica NATO bombardovanja uradila sa Institutom za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut" pokazala je da kod dece u uzrasnoj grupi od pet do devet godina, a koja su rođena posle 1999. godine, postoji određena tendencija rasta obolevanja od malignih bolesti.

"Mi smo dobili podatke da postoje naznake statističke značajnosti vezane za tu grupu populacije, za maligne bolesti krvi. Možemo reći da je na tu grupu dece delovao određeni faktor da ona budu osetljivija na nastanak maligne bolesti", rekao je predsednik Komisije Darko Laketić.

Laketić je rekao da je od suštinskog značaja da se identifikuje uzročnik.

Na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije, on je objasnio da su za potrebe naučnomedicinskog istraživanja analizirali učestalost malignih oboljenja kod dece koja su rođena u centralnoj Srbiji, pre i posle NATO bombardovanja.

Kako je objasnio, fokus istraživanja je bio na deci, jer kod odraslih postoji mnoštvo faktora rizika poput pušenja ili gojaznosti.

Prema njegovim rečima, istraživači su koristili pristup koji se sastojao u tome da se analizira učestalost određenih malignih bolesti kod različitih generacija, ali u istom uzrastu.

Za svaku generaciju se, kaže, određivao statistički rizik, odnosno sa kojim procentom verovatnoće jedna generacija ima rizik da oboli od određene maligne bolesti.

Kada su odredili rizik, analizirali su učestalost svih tumora u određenom generacijskom uzrastu i najčešći tumori koji se javljaju kod dece od rođenja do četiri godine su neuroektodermalni, od pet do devet godina se javljaju maligne bolesti krvi, od 10 do 14 godine javljaju s tumori mozga, od 15 do 18 godine se najčešće javljaju solidni tumori.

"Ukoliko primetimo da se podaci i ta stopa rizika i stopa obolevanja za neku generaciju razlikuju, mi sumnjamo da je ta generacija bila izložena nekom toksinu koji je prouzrokovao da ta deca budu pojačano osetljiva na nastanak određenih malignih bolesti", objasnio je Laketić.

Kaže da su dobili podatke da se to dogodilo nekim generacijama koje su rođene u periodu 1999. godine u uzrasnoj grupi od pet do devet godine gde su ispitivali maligne bolesti krvi.

"Stradanje Srbije se ne sme zaboraviti" 

Značajan porast obolevanja je postojao i u grupi od 15 do 18 godina, ali rezultati, kada je reč o toj grupi, mogu biti poznati tek za nekoliko godina.

Istraživanje, ističe Laketić, nedvosmisleno pokazuje da je više generacija u određenom osetljivom periodu bilo izloženo nekom fakoru koji ih je učinio osetljivijim za obolevanje od određenih malignih bolesti u odnosu na neke druge generacije u istom uzrastu.

Laketić je rekao i da nije siguran da postoji jedinstvena nacionalna svest o stradanju Srbije u NATO agresiji 1999. godine i dodao da se to ne sme zaboraviti, niti umanjivati, niti prilagođavati potrebama velikih ili malih sila.

"Mi smo zemlja žrtva, koja ne samo iz svojih, već i iz civilizacijskih razloga mora da sačuva istinu", rekao je Laketić.

Podsetio je da je Komisiju za utvrđivanje posledica NATO bombradovanja po zdravlje stanovništva osnovala prošle godine Narodna skupština na predlog Maje Gojković.

Kako je rekao, ova vlast je posle mnogo godina počela prvi put da govori o tome da je neophodno utvrditi posledice po zdravlje ljudi i životnu sredinu koju je izazvalo korišćenje municije sa osiromašenim uranijumom.

Obimna dokumentacija je tim povodom stigla iz Italije, odnosno italijanskog parlamenta koji se bavio tom temom koja se ticala obolevanja italijanskih vojnika na KiM.

Laketić ističe da su paralelno sa tim prikupljali informacije putem iskaza građana i podataka iz zdravstvenih ustanova o obolenjima koja mogu imati vezu sa toksinima koje komisija istražuje.

broj komentara 10 pošalji komentar
(sreda, 20. mar 2019, 00:27) - Boško [neregistrovani]

Statističari

"Ми смо добили податке да постоје назнаке...", dakle da ili ne? Jel jeste ili nije statistički značajno? "naznake" implicira da nije.

(utorak, 19. mar 2019, 16:50) - Helleri [neregistrovani]

Zašto?

A zašto ne objave podatke po regionima, određenim većim gradovima. Ne smeju, ne smeju jer će podići strah kod građana. Zamislite sada da saznate koji gradovi i mesta nose najveći rizik. Narod teško može da se preseli, pritom ko bi kupio njihove nekretnine, nemate kud a znate da vaša deca nose rizik oboljevanja. Užas i jad. Ne treba nama nikakve ratne odštete, samo neka dođu i očiste što se može. Tek onda možemo prihvatiti te zapadne zemlje i možda oprostiti, ne moraju da se izvinjavaju samo neka učine nešto dobro za ovaj narod, neka pomognu.

(utorak, 19. mar 2019, 16:00) - anonymous [neregistrovani]

Zastava

Živim u Kragujevcu. Kuća mi je nedaleko od fabrike automobila koja se Zastava a sada Fiat. Bombe su podjale Zastavu automobili i Zastavu oružje1999-te. Krateri su bili po petnaest metara u dubini. U tri okolne ulice umrlo je od raka više od petnaest ljudi. Uključujući moju majku. Svih starosnih doba. Obolelih uključujući rodbinu i prtijatelje i da ne pričam.

(utorak, 19. mar 2019, 15:52) - anonymous [neregistrovani]

uranijum 235

to se zlo raspada hiljadama godina treba prekrit celo podrucje i dekontaminirat ga ima vise nacina.dali je ista uradjeno?

(utorak, 19. mar 2019, 15:42) - anonymous [neregistrovani]

Kakve to veze ima...

... što dete ove godine puni 4 godine? Koliko dugo se raspadaju radioaktivne supstance? Još ako je dete, nažalost rođeno tamo gde je gađano osiromašenim uranijumom generacijama će deca, od samog rođenja, biti izložena njegovim pogubnim dejstvom. Na našu žalost i tugu!

(utorak, 19. mar 2019, 15:26) - andra [neregistrovani]

Zato

Zato sto deca rodjena posle 2015 jos nisu stigla uzrast od 5 do9 godina. Dete 2015godine rodjeno tek ove godine puni 4.

(utorak, 19. mar 2019, 14:32) - anonymous [neregistrovani]

celo podrucje srbije

gde su god padale razne bombe,rakete to je sve kontaminirano osiromasenim uranijumom.zabelezeni su slucajevi malignih oboljenja kod vojnika stranih zemalja, ljudi koji zive na KiM.Malo se o tome prica radi ne izazivanja panike.Na nekim mestima po RS rasla je plava trava oko kratera raketa a krave su to jele.Strasno.

(utorak, 19. mar 2019, 14:16) - Marko [neregistrovani]

Objasnjenje

Ne dovodim u obzir tacnost ovog podatka, samo me interesuje zasto u razdoblju od 1999-2015? Znaci li to da deca rodjena posle 2015 imaju manje sanse da dobiju neka maligna oboljenja? Samo me interesuje zasto su stali na 2015?

(utorak, 19. mar 2019, 14:16) - anonymous [neregistrovani]

Maligni uticaj i maligniteti

Dokumentacija koja je stigla iz Italije treba biti objavljena na svim relevantnim medijima kako bi se ljudi na celom Balkanu informisali o uzroku i posledicama i sta preduzeti i kako se zastititi, leciti, preventivno spreciti i boriti protiv bolesti.

(utorak, 19. mar 2019, 14:08) - anonymous [neregistrovani]

Ranije

trebalo je ranije ustanoviti obavezno testiranje naročito u intenzivno gađanim podrućjima. Ovako, treba se Bogu moliti da to neko "napredan" opet ne prekine.