Svetinje na KiM – svedočanstvo pravoslavnog bitisanja

Metoh do metoha i osveštana zemlja pra, pradedovska – Metohija. Kao na dlanu, srpsko srednjovekovno kultutno nasleđe. Svedočanstvo milenijumskog pravoslavnog bitisanja. Tu, nadomak Peći i metoh drevne lavre Pećke Patrijaršije, Manastir Budisavci. Živopisan je krajem 16. stoleća.

"Jedna od najlepših celina ostala je na južnom zidu, gde se portreski prikazan patrijarh Makarije sa modelom hrama i dugim molitvenim natpisom, obraća Hristu", navodi slikarka i konzervazor za zaštitu spomenika kulture dr Svetlana Pejić.

Nad Istokom se kao zaštitnik grada izdiže Manastir Gorioč, metoh Visokih Deačana. U znak zahvalnosti svetitelju Nikoli što mu je na tom mestu nagorele oči iscelio, podiže ga kralj Stefan Dečanski. Izuzetno vrednu zbirku rukopisa u Petrograd je 1858. odneo istoričar Giljferding.

"Mi smo u tom srednjem veku tražili tamu, ne videći dominantnu svetlost. Imamo sreću da danas postajemo svesni te svetlosti i ta svetlost je putokaz za budućnost, nada mogućeg opstajanja i nada mogućeg vaskrsenja", poručuje profesor Srednjovekovne književnosti Dragiša Bojović.

U Drenici su još uvek vidljivi tragovi martovskog pogroma.

Drevna svetinja nadomak Srbice, koja danas slovi za Skenderaj, pominje se daleke 1455. godine u turskom popisu, kao crkva posvećena Vavedenju Svete Bogorodice sa monasima.

U zadužbini Joanikija Devičkog dolazili su na iscelenje svetitelju, ne samo pravoslavci.

"Oni koji znaju vrednost šest vekova postojanja ovog manastira, istorijski, a još više duhovno, oni to prepoznaju", ističe igumanija Manastira Deviča mati Anastasija.

Behari se Drenica, pa se sa mirisom proleća širi i miris tamjana – razleže se na sever Kosova i kao da budi nadu u povratak raseljenih na iskonsku zemlju predaka.