Panelisti o bombardovanju: Međunarodno pravo (ne) postoji?

Učesnici panela o principima nemešanja u unutrašnje poslove teritorijalnu celovitost suverenih država saglasili su se da međunarodno pravo koje je prekršeno u slučaju bombradovanja Jugoslavije ne postoji i da u njemu dominira princip "jačeg", dok je Rafael Izraeli sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu postavio pitanje postojanja i same međunarodne zajednice.

Rafael Izraeli navodi da je njegova glavna pretpostavka da međunarodna zajednica ne postoji, jer se oko svakog pitanja svetske sile "glože". 

"Umesto da kažemo da nema međunarodnog prava tačnije je reći da ne postoji međunarodna zajednica", rekao je Izraeli.

Dodaje da velike sile govore jedno, a rade drugo nazivajući ih licemernim i u tom smislu pomenuo da je Rusija tokom rata između Iraka i Irana obema zemljama prodavala oružje.

"Kada je isti čovek iz publike navijao prvo za jednog, pa za drugog boksera i kada su ga pitali kako može da navija za obojicu rekao je da on ne navija ni zakoga, već da je zubar", preneo je Izraeli odgovor jednog ruskog diplomate.

Aleksej Kondratjev, član Komiteta za nauku, obrazovanje i kulturu Saveta federacije koji je bio prisutan na konferenciji reagovao je na to, te naveo da je izreal podržao Amerikance za vreme "Irangejta" odosno kada su isto to činile i SAD.

Kondrjatev je rekao i da se od bombradovanja Jugoslavije 1999. godine s aspekta međunarodnog prava u svetu ništa nije promenilo i da je "pravo jačeg" počelo da dominira.

Govoreći o istoriji Srbije koja je, kako je rekao, ustala protiv Hitlera i borila se do "poslednje kapi krvi", kao i Rusija, Kondrjatev je konstatovao da je Rusija ponosna zato što ima takvu braću i poručio da je Kosovo srce Srbije nakon čega je usledio aplauz u sali.

Ocenjuje i da je 1999. prvi put od osnivanja UN primenjena sila protiv jedne suverenje zemlje bez saglasnosti te organizacije i da je NATO vodio rat protiv male zemlje gađajući civilne ciljeve i upotrebaljavjući zabranjeno oružje.

Naveo je da je Alijansa gađala Srbiju oko 700 puta i da je to bila demonstracija sile protiv male suverene zemlje kojaj nije predstavljala nikakvu opasnost po mir i bezbednost u regionu.

Kondratjev je ukazao da je bombardovanje ostavilo trajne posledice na životnu sredinu i izazvalo nezapamćenu ekološku katastrofu budući da je, kaže, bačeno 2.300 raketa, 48.000 bombi i 12 tona projektila sa osiromašenim uranijumom.

Govorio je o hiljadu ubijenih i 5.000 ranjenih pripadnika vojske i policije i oko 2000 koji su, kaže, označeni kao kolateralna šteta.

Dodao je da prema procenama srpskih eksperata materijalanllna šteta iznosi oko 103 milijarde dolara.

"Bombardovanje je nanelo veliku štteu poverenju među državama i izbacilo vojni aspekt u prvi plan. Nisu izvučene prave pouke i dalje postoji praksa primene dvostrukih standrada i jednostrane primene normi međunarodnog prava", naveo je Kondratjev i zaključio da je neophodno vratiti se izgradnji sistema evropske bezbednosti koji bi isključio dalju degradaciju mirovnog sistema.

Predsednik Nacionalnog pokreta Rusofila iz Bugarske, Nikolaj Malinov ukazao je na značaj principa nemešanja u unutrašnje stvari suverenih država.

"Ja to govorim sa bolom, jer je tadašnja vlada moje zemlje, bez obzira na antiratne proteste koje smo organizovali, prepustila svoj vazdušni propust za nanošenje udara na naš bratski narod I SRJ", rekao je Malinov.

Ukazuje na neke probleme koji se, kako je naveo, zaobilaze poslednjih 20 godina, poput sankcija koja su uvedene SRJ.

"Prema rezultatima nekih analiza, šteta od sankcija i vojnih operacija, iznosi mnogo i mnogo milijardi evra", rekao je Malinov.

Sa "bolom i gorčinom" konstatuje da određeni činioci iz EU I NATO prenebegavaju "cinično međuanrodno pravo", te je ocenio da se izvoz demokratije pretvorio u "ciničnu praksu" u odnosu na zemlje bogate resursima, po cenu njihove destabilizacije i destabilizacije čitavog regiona.

Dodao je da pitanje o mestu i ulozi Ujedinjenih nacija i Saveta bezbednosti UN dobija neverovatnu težinu, te je ocenio da treba insistirati na pokretanju procesa Helsinki 2.

"Predstoji nam trka u naoružanju, posle izlaska SAD iz ugovora. Ako ne budemo svesni da će prva nastradati Evropa, to znači da 20 godina nakon bombarodvanja SRJ ništa nismo naučili", upozorio je Malinov.

Kao tri najvažnije pouke, koje je potrebno izvući, naveo je dijalog, političko rešavanje problema i mir.

Hans Kehler sa Instituta u Insbruku nazvao je bombardovanje 1999. godine "tragedijom" koja se dogodila u okolnostima kada nije važio mehanizam raspodele moći koji je mefju članicama SB postojao do Hladnog rata posle kojeg je, kaže, prevladao unipolarni svet.

"Mora da postoji ravnoteža moći u SB, jer je to bila izvorna ideja 1945. kada su četiri zemlje osnovale organizaciju i tada se nijedna članica SB ne bi usudila da napravi korak kao 1999. godine", rekao je Kehler.

Za njega nije bilo nijednog pozitivnog aspekta u pregovorima u Rambujeu uz ocenu da ono što je tada bilo na stolu ne bi prihvatila nijedna razumna vlada.

"Da je Srbija to prihvatila, to bi bila potpuna predaja suvereniteta dela svoje teritorije. Ne vidim nijedan pozitivan efekat tih pregovora", rekao je Kehler.

Osvrnuo se i na termin "međunarodna humanitarna intervencija" kojim se pokušava, kaže, objasniti razlog NATO agresije na Srbiju, ističući da tom sintagmom ne može da se nazove nešto tokom čijeg je sprovođenja počinjen veliki broj ratnih zločina.

Narodni poslanik i novinar Miroslav Lazanski navodi da je "brutalna istina" da međunarodno pravo ne postoji, odnosno da ono postoji samo između približno jednakih država po političkoj, ekonomskoj i vojnoj snazi, dok je termin "pravda" samo "obična apstrakcija".

U tom kontekstu, osvrnuo se i na agresiju NATO-a pre 20 godina, navodeći da to jeste bilo flagrantno kršenje međunarodnog prava i zločin protiv mira, odnosno da je NATO izašao iz odbrambeno definisanih uloga i statuta te 1999. godine, ali je rekao i da je moguće da je "takav vatromet" bio potreban NATO-u da bi uputili poruku Rusiji.

Lazanski je rekao da je nama sada ostalo da se pozabavimo time kako ćemo izaći iz kosovskog košmara, ali je ocenio i da se Zapad sigurno neće pokajati što je doprineo takvoj situaciji upravo bombardovanjem, niti će priznati svoju grešku ili platiti za pričinjenu štetu.

"Nama ostaje da iz toga izvučemo određenu poruku, da jačamo našu ekonomiju i odbranu, da vidimo ko su nam pravi saveznici u svetu i da pravimo prave poteze, da ne istrčavamo pred rudu i da znamo gde je granica našeg nacionalnog interesa i dostojanstva", poručio je Lazanski.

broj komentara 0 pošalji komentar