Seča šume u Bečmenu, gubitak ili korist

Posle žitelja Dubokog kod Obrenovca, i žitelji surčinskog naselja Bečmen zabrinuti su i nezadovoljni zbog ubrzane seče vekovne hrastove šume. U preduzeću "Srbijašume" kažu da imaju desetogodišnje planove, a stručnjaci tvrde da je sedam do osam godina potrebno da iznikne nova hrastova šuma.

Za nekog pustoš, za druge domaćinsko gazdovanje. "Srbijašume" seku i hrastovu šumu Gibavac u ataru surčinskog sela Bečmen. Stara je i prostire se na čak 220 hektara. Isečeno je 14, ali sedam hektara pored puta razočaralo je i uznemirilo meštane celog kraja. Izviđači je najbolje poznaju.

"Ove je bio put koji je bio prohodan, ali sa strane nije moglo da se uđe, šikara, neodržavano skroz - činjenica. Bilo je stabala koja su bila suva", kaže za RTS predsednik MZ Bečmen Dejan Slavković.

Meštanin Bečmena Ljubomir Bošković smatra da je situacija mogla drugačije da se reši i da se neka stabla sačuvaju.

Međutim, inženjerka JP "Srbijašume" Adiba Džudović najavljuje da će pošumljavanje početi u jesen, setvom semana hrasta lužnjaka.

"Sledeće godine, negde s proleća, dobićemo mladu sastojinu hrasta lužnjaka koji će nići sigurno gusto kao četka, a zatim će se izdiferencirati jedinke koje su najkvalitetnije i najvitalnije", navodi Džudovićeva.

Objašnjava da je šuma u Bečmenu sazrela, zakorovila i da nije mogla više da se obnavlja. Na isečenim i složenim trupcima pokazuje kanale koja je napravila buba štetočine.

Takvo stablo je oslabilo i gubi na značaju i u prirodnom i u komercijalnom smislu, pa se za novi hrast mora zasaditi novi žir.

"Ne bismo mnogo dobili ukoliko bismo krčili korov, prosto ona stabla koja ostaju na površini, što je nedovoljan broj stabala, ona prave neki sklop, a mlade biljke koje niču ne trpe zasenu odozgo. Ne možemo posmatrati šumu kao zasebno stablo, ovo nije parkovska površina", napominje Džudovićeva.

Ipak, predsednik MZ Bečmen smatra da stabla koja su bila zdrava nije trebalo seći.

Zaštita od dima iz termoelektrane

Šuma je, objašnjava Ljubomir Bošković, imala i zaštitnu funkciju.

"Mi se nalazimo, kao meštani sela Bečmen, na direktnoj liniji dimnjaka TE 'Nikola Tesla' u Obrenovcu, tako da je ovo bila jedna odlična zaštita", kaže Bošković

Meštani ovog ravničarskog kraja strahuju da gube šumu, ionako retku u celom vojvođanskom ataru, a potrebne su desetine godina da se hrastovi vinu u nebo.

U kompaniji, međutim, kažu da imaju strategiju i odobrene desetogodišnje planove seče i obnove koje inspektori strogo nadziru. Dođe momenat kada od šume imate veći gubitak nego korist.

Džudovićeva naglašava i da ništa od drvnih asortimenta ne sme da izađe iz šume dok ne bude obeleženo, žigosano i propraćeno odgovarajućom dokumentacijom.

I zaista, na deblima šumski čekić, ali i bar kod. Do seče, gajenje šume je nauka i pokazuju nam dve parcele u Bojčinskoj, istina, zaštićenoj šumi.

Sedam-osam godina je potrebno da iznikne buduća hrastova šuma. Preko puta je dvogodišnji zasad u niskom rastinju ništa se još ne nazire.

Plašimo se da ćemo zbog peleta i običnog ogreva izgubiti šume ili zbog zahuktale izrade nameštaja. O šumokradicama da ne govorimo, ili tako rasprostranjenoj seči badnjaka i jelki za velike praznike.

I dok mnogi tvrde da je šume potrebno prorediti, ostaviti nešto dok ne nikne nova, nadležni kažu da je ovo dug, ali jedini put do nove šume.

Na kraju, kao i na početku - katastrofa ili znanje - kako za koga.

broj komentara 0 pošalji komentar