Stvaranje velikih IT kompanija u Srbiji pitanje vremena

Da i te kako možemo da idemo u korak sa svetom potvrđuje naša IT industrija, gde sve više mladih pokreće svoje startap kompanije. Inovativne proizvode naših startapova koriste i neki svetski lideri, poput "Epla", "Gugla", "Majkrosofta".

Iako je srpski tim razvio najpopularniju sportsku onlajn igru, i naša IT firma prodata je za skoro 200 miliona dolara, srpske kompanije gotovo da ne ulažu u startapove. Zašto je to tako?

– Jedan od razloga je i što su naši startapi dominantno okrenuti ka zapadnom tržištu, i to je jedna istina zato što su startapi globalni biznis i onda gledaju da su najvidljiviji na onim tržištima gde ima najviše novca. Ali, imamo i drugi razlog. A to je prosto da domaće kompanije ograničeno gledaju na startape i još su blago nepoverljive ka tome, jer su to uglavnom mladi ljudi, atipični ljudi za tu korporativnu strukturu koja postoji i na koju smo navikli ovde, tako da radimo na tome da se ta dva sektora upoznaju.

Mnogi preduzetnici su se okrenuli ka Estoniji kako bi izbegli ovdašnju birokratiju i poreze. Koje su sistemske prepreke za razvoj startapova?

– S jedne strane imamo dosta administracije koja oduzima vreme tim preduzetnicima. Takođe, ljudi u državnom aparatu na raznim nekim tačkama nisu navikli na te inovativne i IT poslovne modele i onda to zahteva još dodatno prilagođavanje. I na kraju imamo nekoliko tačaka u regulativi koje usporavaju taj razvoj. Recimo, naša regulativa je dosta zatvorena za inovacije. Primera radi onlajn plaćanja, trgovina sa zapadnim svetom. Mi smo tu dosta zatvoreni. I to je važna stvar koju naši startapi pokušavaju da prebrode u tom izlasku na svetsko tržište.

Sve su češći "jednorozi" tj. startapovi koji vrede više od milijardu evra. Da li nešto slično možemo da očekujemo i na našem tržištu?

– Jednorozi su relevantni u tom smislu što su to izuzetno vredne kompanije, ali mislimo da je mnogo važnije da imamo više čak i manje vrednih kompanija nego da imamo tu jednu koja je jednorog. I mislim da ka tome naš startap ekosistem ide, i već imamo dovoljno kompanija, tako da će jedan jednorog doći, kao recimo u Estoniji, koja je takođe jedna mala zemlja ali je iznedrila jedan Skajp. Isto tako verujem da će doći trenutak kada će se to desiti Srbiji.

U svetu se sve više ulaže i u digitalnu transformaciju, pa su mnogima uzori Dubai i Singapur gde se u državnim institucijama gotovo ne koristi papir. Kako taj proces napreduje kod nas?

– Transformacija nije da se sad samo nešto digitalizuje, nego nama ta tehnologija omogućava da se promeni način poslovanja. A to važi i za startape, nove biznise koji se kreiraju, važi i za velike kompanije koje su već lideri na svojim tržištima, ali sada traže nove načine da posluju. Ali, na kraju, ona važi i za državu i za stvari koje država sprovodi. Mislim da je taj deo veoma važan. Jer digitalna transformacija države će uštedeti mnogo vremena i biznisima i nama krajnjim korisnicima, tako da naša država ide ka tome i vidi se napredak poslednjih godina, ali imamo mi još mnogo posla da se zaista digitalno transformišemo.