Godišnjica smrti Slobodana Miloševića – građani odaju poštu

Dara Radonjić iz Smukovca kod Podgorice i ove godine prešla je skoro 500 kilometara kako bi u Požarevcu odala poštu Slobodanu Miloševiću. Donela je i sliku za muzej.

"Došla sam jer volim predsednika Slobodana Miloševića. On je heroj srpskog naroda. Da je on živ, mi bismo živeli u slozi i miru", navodi Radonjićeva.

Venac je položio i Nikola Šainović, bivši premijer Srbije i potpredsednik vlade Jugoslavije.

"Njegovi spomenici su rezolucija 1244 kojoj ćemo obeležiti dvadeset godina i Dejtonski sporazum koji obeležava dvadeset četiri godine mira i izvora stabilnosti za očuvanje života srpskog naroda na ovom prostoru", navodi Šainović.

Vence i cveće položile su i – delegacije Socijalističke partije Srbije, Pokreta Socijalista Aleksandra Vulina, Srpske radikalne stranke, građani Požarevca i drugih gradova Srbije.

Potpredsednik Pokreta socijalista i narodni poslanik Bojan Torbica istakao je da Pokret socijalista posebno ceni borbu Slobodana Miloševića za stabilnost i suverenitet Srbije.

"Delegacija Pokreta socijalista je i ove godine, kao i svake godine od svog osnivanja, došla na grob prvog demokratski izabranog predsednika Srbije Slobodana Miloševića da mu oda poštu i izrazi zahvalnost za sve što je uradio za Srbiju dok je bio na njenom čelu", rekao je Torbica, saopšteno je iz Pokreta socijalista.

Dodaje da je trinaest godina od smrti Slobodana Miloševića najbolji pokazatelj da je njegova ideja i politika bila politika budućnosti Srbije, borba za stabilnost i suverenitet Srbije, borba za Srbiju koja će imati jaku privredu i ekonomiju.

Torbica je rekao i da je taj poket zahvalan Miloševiću za sve što je, kako je naveo, učinio za njih.

Osim biste u Požarevcu, SPS je pokrenuo proceduru za izgradnju spomenika Slobodanu Miloševiću u Beogradu.

Od Gazimestana do Haga 

Slobodan Milošević je bio lider Socijalističke partije Srbije (SPS), dva puta predsednik Srbije, a potom predsednik SR Jugoslavije.

Kamen međaš Miloševićeve karijere od kojeg je počela njegova, više od decenije duga vladavina, jeste govor 28. juna 1989. na Gazimestanu, na proslavi 600 godina Kosovske bitke kojoj je prisustvovalo oko milion ljudi.

Ubrzo je usledio raspad SFRJ, prvo kratki slovenački rat, pa dva razorna u Hrvatskoj i BiH, i na kraju sukob na Kosovu i NATO bombardovanje SR Jugoslavije.

Desetogodišnja autokratska vladavina Slobodana Miloševića završena je 2000. godine pobedom kandidata udružene Demokratske opozicije Srbije (DOS) Vojislava Koštunice na izborima za predsednika SRJ.

Uhapšen je 1. aprila 2001. zbog zloupotrebe službenog položaja, nepunih šest meseci pošto je okončana njegova vladavina.

Na osnovu Uredbe Vlade Srbije, Milošević je Tribunalu izručen 28. juna 2001. godine, tačno 12 godina posle govora na Gazimestanu.

Posle izručenja Miloševića Haškom trubunalu, prvobitnoj optužnici za ratne zločine na Kosovu i Metohiji pridodate su i optužnice za ratne zločine i genocid u Bosni i Hercegovini i ratne zločine u Hrvatskoj.

Suđenje u Hagu počelo je 12. februara 2002. godine. Milošević je sam branio sebe sve do smrti i nije ni jednog trenutka priznavao zakonitost sudske jurisdikcije.

Haški proces protiv Miloševića, prekidan više puta zbog njegovog lošeg zdravstvenog stanja, trajao je četiri godine, a okončan je njegovom smrću u 64. godini.