Neznanje i nemar uništavaju pčele

Njihovo prisustvo je znak nezagađene životne sredine a proizvodi lekovita i skupa hrana. Ipak, med, mleč i propolis čine tek jedan odsto onoga što dobijamo od pčela. Iako četiri od pet biljaka niče zahvaljujući oprašivanju pčela, čini se da o njima malo znaju čak i oni čiji prinosi zavise od tih insekata.

"Verovali ili ne, neki poljoprivrednici u svoje prskalice dodaju šećer kako bi 'privukli' pčele da im opraše voće. To je zaista jedna tragedija neviđenih razmera. Kada bi mi pčelari prestali da se bavimo pčelama, pčele bi uginule za godinu dana, najviše dve tako što bi ih savladali paraziti pčela ili bi ih pogubili u poljoprivredi", kaže Rodoljub Živadinović pčelar i predsednik SPOS-a.

O praviloj primeni pesticida poljoprivrednici su do sada mogli da čuju samo na obukama čiji je broj zanemarljiv. Na tom nivou je i brojno stanje inspekcija koje bi na terenu trebalo da utvrde nesavesno ponašanje i razloge za masovni pomor pčela. Zbog toga je akcenat države na preventivi.

"Tretiranje se uvek treba vršiti u ranim jutarnjim časovima ili kasnim popodnevnim časovima znači tamo negde oko posle 18 ili 19 časova popodne kada je vreme bez vetra, nikako po vetru, takođe ne u vreme cvetanja zasada i intenzivnog leta pčela u najtoplijem delu dana", kaže Nenad Milojević, načelnih fitosanitarne inspekcije MPŠV.

Što poljoprivrednici češće prskaju svoje zasade pčelari češće moraju da sele košnice, a to im povećava troškove.

"Nekad se smatralo da je do 10 odsto gubitka normalna stvar, sad su ti gubici malo veći iz svih ovih razloga i loša godina i tih klimatskih prilika. Sad su  veći pa idu do 20 i više odsto", kaže Vladimir Ignjatović, pčelar iz Stojnika.

Srbija na šest stanovnika ima jednu košnicu što je najbolji rezultat na svetu. Međutim, proizvodnja meda smanjena je, sa 12. 000 tona 2015. godine na 7.000 tona. Ipak, pomor pčela nije samo naša boljka. U oblasti Sečuan u Kini, nestali su svi divlji i pitomi oprašivači, u Velikoj Britaniji odavno nema crne medonosne pčele.