Ko može biti pilot

Procenjuje se da samo dva odsto ljudi od celokupne svetske populacije mogu da budu piloti borbenih aviona. Perfektno zdravlje, izdržljivost i određene mentalne predispozicije su samo neke od stvari koje se očekuju od budućih pilota.

Dečački san Žarka Žarkovića bio je da se među oblacima nađe sam u kokpitu "mig 29". Na korak je od toga da taj san i ostvari. 

Žarko je kadet pete godine Vojne akademije, smer vojno vazduhoplovstvo, skoro će biti jedan od retkih koji će moći da vam opišu kakav je osećaj parati nebo i zvuk ovim avionom.

Da bi neko upravljao borbenim avionima, za početak mora da voli matematiku. Naime, prijemni za vojnu akademiju sastoji se od matematike i provere fizičke spremnosti.

Oni koji uspešno polože prijemni upućuju se na Vojnomedicinski institut, gde se podvrgavaju lekarskim pregledima koji traju nedelju dana.

Među onima koji bi da apliciraju vlada fama da ne smeju da imaju nijednu plombu na zubu. To je, naravno, preterivanje, ali da se ne lažemo, od kandidata se očekuje dobro zdravlje, jer u izabrane se ulaže vrhunsko znanje i mnogo novca. 

Major Nenad Bačević, specijalista vazduhoplovne medicine, kaže da je veoma bitno da kadeti budu zdravi u trenutku pregleda, ali i da lekari moraju da predvide kakvo će njihovo zdravlje biti u narednih 25 godina, koliko traje letačka karijera.

Potpukovnik Dušan Krnetić, specijalista vazduhoplovne medicine, objašnjava da se sa pilotima radi kao sa vrhunskim sportistima. "Kao što oni imaju timove da rade za njih, tako i naši piloti imaju. Prati ih tim psihologa i lekara specijalista, tokom cele godine, tokom letenja oni su stalno pod kontrolom."

U zdravom telu, borbeni duh 

Posle detaljnih zdravstvenih pregleda, slede testovi i razgovori sa psiholozima. Oni koji žele da upravljaju nebeskim zverima ne moraju da budu samo fizički zdrav.

Njihova psiha mora da bude drugačija od većine ostalih. Zato se budući kadeti testiraju, grupno, individualno, rešavaju testove opšte i specifične inteligencije, kao i testove crta ličnosti.

Upravo ovi testovi mnoge obeshrabre. Niko ne voli da ispadne glup ni pred sobom ni u društvu. Ali zapravo to je još jedna velika zabluda onih koji se plaše da probaju.

Sanja Rođenkov Milenković, specijalista medicinske psihologije, kaže da ako neko ne prođe ove testove to ne znači da je glup.

"Mi tražimo pored opšte inteligencije i specifične faktore, orijentaciju u vazduhu, apstraktno mišljenje sa mentalnom rotacijom, brzina i obim perceptivnog rezonovanja. To su vrlo specifični aspekti inteligencije", kaže Sanja Rođenkov Milenković.

Žarko kaže da mu nije bilo svejedno kada je prvi put došao da polaže testove.

"Svaki dan na VMA od jutra do mraka. Pregledi su rigorozni, četiri dana psiho-testovi, intervjui sa psiholozima, procena naših psihomotornih sposobnosti, moć percepcije, memorije. Ti pregledi nisu mogli da zavise od mene i od mog truda to me je plašilo", navodi Žarko.

Humana centrifuga kao test izdržljivosti 

Nisu ovi testovi jedino za šta ne možete da se pripremite. Onog koji bude procenjen kao psihički podoban čekaju testovi fizičkih sposobnosti.

Testiranje tela na to kako podnosi opterećenja velikih brzina, zahtevnih manevara u vazduhu i svega onoga što može da vas snađe na oko 12.000 metara visine. 

Nenad Bačević objašnjava da se na odeljenju avio-fiziologije ispituje uticaj specifičnih faktora letenja na njihov organizam.

"Humana centrifuga, hipobarična komora, uređaj za prostornu orijentaciju ispituju toleranciju na te stresove", kaže Bačević.

Humana centrifuga, uprošćeno rečeno, testira urođenu sposobnost kandidata da podnese G opterećenje. Naime, prilikom izvođenja manevara, telo trpi određene pritiske usled velike brzine, naglih skretanja i zemljine sile teže.

Bačević kaže da postoje značajne individualne razlike u podnošenju G opterećenja.

"Ova selekcija je od primarnog značaja i određuje kompletnu karijeru budućeg pilota", kaže Bačević. 

Ovde se unapred može znati ko će moći da bude pilot aviona, ko helikoptera, a ko ni jedno ni drugo.

U hipobaričnoj komori se testira kako telo reaguje na povećanje ili gubitak pritiska u kabini na visini od 15.000 metara.

Selektivno sećanje selektivnog letenja 

Tu procenama i potrazi za najboljima nije kraj. Kandidate koji su prošli zemaljske mašine čeka proba na nebu – takozvano selektivno letenje. Možda i najveći bauk ovih ispitivanja.

"Vazduh i letenje nisu prirodna sredina i nisu prirodan posao za čoveka. Ti letovi služe da procenimo ko može da bude borbeni pilot. Od samog izbora i selekcije kandidata za profesiju borbenog pilota zavisi sutra i uspeh naše jedinice i celog ratnog vazduhoplovstva", kaže Boško Šerbedžija, komandant 252. školsko-trenažne avijacijske eskadrile.

Žarko kaže da se te selekcije slabo seća.

"Tog prvog leta, sećam se delimično. Dosta stvari je ostalo u mozgu zabačeno i posle toga obrisano. Jer bilo je mnogo adrenalina, straha i svega ostalog", kaže Žarko. 

"Mi procenjujemo njihovo ponašanje i postupke ne samo u avionu, nego i van aviona. Procenjujemo njihove emocionalne sposobnosti, kakve emocije pokazuju tokom pripreme za let, tokom leta, intelektualne sposobnosti, motoričke sposobnosti i naravno njihovu motivaciju da budu borbeni piloti", kaže Boško Šerbedžija, komandant 252. školsko-trenažne avijacijske eskadrile.

Hrabri, odgovorni i pomalo bezobrazni  

A kakav je psihološki profil pilota?

"Iznadprosečni po svojim intelektualnim sposobnostima i po crtama ličnosti. Oštroumni, otporni na stres, odvažni, borbeni, istrajni, pouzdani, to su crte koje upućuju na trajnu posvećenost ovom pozivu, kaže Boško Šerbedžija, komandant 252. školsko-trenažne avijacijske eskadrile.

"Mislim da se ljudi sa tim genom rađaju. To je sklonost, vi možete u osnovnoj školi da mlade ljude vodite po aero-mitinzima, da im pokazujete vazduhoplovne filmove, 'Top gan', ako nemaju taj gen uz sva usmeravanja želje da nekog privolimo poslu, to ne ide. Taj posao nije za vas", kaže pukovnik Slaviša Vlačić, načelnik katedre vojnog vazduhoplovstva na Vojnoj akademiji.

"Piloti moraju biti drski, da imaju dozu bezobrazluka da rade ono što rade. Ne lete oni samo tako da bi leteli. Sutra će biti uključeni u borbena dejstva, raditi nagle zaokrete, neke akcije u timu, pojedinačno. To je poziv koji je i kolektivan i pojedinačan", kaže potpukovnik Dušan Krnetić, specijalista vazduhoplovne medicine. 

"Uporan, strpljiv, sa visokim nivoom samodiscipline, sa visokim nivoom stečenih znanja, veština, to su izgrađeni ljudi. Momci, devojke koji završe našu akademiju, smatram ih veoma kompletnim i zrelim u odnosu na druge iz njihove generacije koji su prolazili drugačiji put", kaže pukovnik Slaviša Vlačić.

I zato na ovim testovima ne pomažu veze. Nije bitno da li je neko rođen na selu ili u gradu. Da li je iz bogate, uticajne ili siromašne, radničke porodice.

Šerbedžija podseća da piloti upravljaju izuzetno skupocenim sredstvima, avionima i da bi zapošljavanje nesposobnih preko veze bilo pogubno.

"Obuka za letače je skupa i od naše procene da li su sposobni, da li mogu da izvršavaju zadatke borbenih pilota zavisi ne samo da li mogu da brinu o sredstvima nego i njihovom životu i svih nas", kaže Šerbedžija. 

Žarko navodi da je on primer da uspevaju oni koji zaslužuju, a ne oni koji imaju vezu. 

"Nebitno je odakle mi dolazimo, iz kakvih porodica, bitno je ono šta osećamo i šta želimo i ako se tako pokažemo ovde, to nema uticaja. Što se moje klase tiče, došli smo sa svih strana. Malo nas je, a pokrili smo celu teritoriju Srbije, iz različitih porodica dolazimo", kaže Žarko.

Mogu biti samo odabrani 

"Opšti je trend u svetu da deca vole izazove. Da vole da budu posebna, da se pronađu na poseban način i sebe ostvare. Za neke će biti preteško ono što očekujemo ovde, takvi ne bi ni prošli, a neki će reći daj da probam, iznad pilota su samo kosmonauti. To je izazov, ljudi koji od stresa prave izazov, e takvi su nam ljudi potrebni", kaže Sanja Rođenkov Milenković.

Oni koji su uspeli i izgradili karijeru kažu da bi sve opet isto uradili.

"Sva odricanja koja su tokom školovanja potrebna da bi bio borbeni pilot, sve se isplati onoga dana kada dobijete svoja krila, letački znak, zvanje pilota i kad dobijete svoju prvu misiju i svoj prvi zadatak, kada poletite i kada sletite sve ono čega ste se odricali, za šta ste se borili, nadali, bude upravo tako", kaže Boško Šerbedžija. 

"Nakon svega, pošto sam na zalasku letačke karijere, mogu reći da sam ostvario svoje snove koje sam imao kao dete", kaže Bane Krnjajić, nastavnik letenja na avionu "mig 29".

broj komentara 15 pošalji komentar
(petak, 01. mar 2019, 14:35) - anonymous [neregistrovani]

Nije uzaludno

Ne treba mi da se mjerimo sa NATO-m, niti mozemo, ali da smo u svom bliskom okruzenju ravnopravni sa komsijama.

(petak, 01. mar 2019, 12:15) - Петош [neregistrovani]

Да

Небо је граница.....Или је црно.....Или је бијело.......

(petak, 01. mar 2019, 12:14) - anonymous [neregistrovani]

Овај свет је створен за храбре људе са визијом...

...за људе који имају "свој сан", за оне који имају жељу и храброст да остваре неку дивну замисао којом ће бити поносни до краја живота. Уопште није важно колики део те визије ће успети да остваре. На правом путу, сваки је корак успех, сваки је корак велик. За цео живот, макар само један корак у правом смеру вреди неописиво више него целог живота лутати по беспућу или тапкати у месту.

(petak, 01. mar 2019, 11:39) - lala iz beceja [neregistrovani]

Ma koje bre

Vise volim da budem pozadinac, po mogucnosti kuvar.

(petak, 01. mar 2019, 11:34) - anonymous [neregistrovani]

Greska

Nije verovatno, sigurno je tacan podatak. Podatak na osnovu decenijskih podataka, i to ne samo u Srbiji

(petak, 01. mar 2019, 11:21) - Miroslav [neregistrovani]

Svaka cast na prilogu!

Sa uzivanjem sam dva puta pogledao ovaj prilog. Svaka cast njegovim autorima, kao i sjajnim sagovornicima koje ste odabrali. Ovako po mom misljenju treba da izgleda jedna reportaza, a nazalost, danas su one veoma retke.

(petak, 01. mar 2019, 11:18) - rodjo [neregistrovani]

Realno

Nepotrebni izdaci drzave Srbije.Sta ce nama eskadrila od 12lovaca MiG-29.Da nas NATO pravo napadne ima da to unisti u par sati.I sami smo bili svesni da u proslom ratu sa NATO nismi imali nikakve sanse na nebu osim PVO, a i to je sve relativno.Onaj pogodjeni avion F-117 mnogo nas je kostao, za odmazdu su nam unistili mostove i vitalne infrastrukturalne objekte.Kad sve to prikazemo u milijardama $, veliki smo gubitnici.

(petak, 01. mar 2019, 11:05) - anonymous [neregistrovani]

Pilot..

Ja sam spreman da budem pilot,...mislim da mi to lezi.

(petak, 01. mar 2019, 10:44) - perica [neregistrovani]

Uzdizemo to zanimanje do vitezstva

A danas imamo sve vrste dronova kojim se moze upravljati s druge strane planete. Efikasniji i manje kostaju. Skupa obuka i dugogodisnje skolovanje proslost. A kad izgubis dron koji je ionako puno jeftiniji od aviona-lovca nisi izgubio pilota sto je najtragicnija stvar.

(petak, 01. mar 2019, 10:17) - anonymous [neregistrovani]

piloti

vrlo tezak posao, rigorozni psiho fizicki pregledi ali izuzetno atraktivan posao.Vremenom stradaju vrat, kicma.Steta sto nemamo avione pete generacije.Mislim da je nekadasnja SFRJ imala dobru vojno vazduhoplovnu industriju u Mostaru i da bi vec odavno proizvodili najmodernije vazduhoplove namenjene vojsci.