Čist vazduh u zakonu, bez strategije u praksi

I dok šef delegacije "Hajnrih Bel" u Beogradu Simon Ilse kaže da se u Nemačkoj debatuje o ukidanju dizel automobila Srbija u poređenju s Nemačkom i Britanijom zaostaje gotovo 50 godina kada je reč o kvalitetu vazduha. Naša šansa da uhvatimo priključak sa svetom jesu evropske integracije. 

Mnogo toga moramo da uradimo otuda i procena da je najskuplje poglavlje u pregovorima sa EU ono o ekologiji. Ikao je Beograd uskladio zakonodavstvo sa onim iz Brisela, još uvek ne ispunjava ciljeve koji su nam postavljeni. 

"Mi nemamo strategiju zaštite vazduha, to je ono što je ključno da se ponese sa ovog skupa ne smao što nesprovodimo zakon koji je davno donet kako treba i u potpunosti već mi nemamo ni strategiju koja definiše viziju i gde je to gde mi želimo da budemo kada je u pitanju kvalitet vazduha za pet, deset ili petnaest godina. Mi ne prepoznajemo da ovaj problem postoji i do sada nemamo nijednu jedinu meru na nacionalnom nivou", kaže Jasminka Joung iz RES fondacija.

A prvi korak jeste stalno merenje zagađenja.

"Vodeći se onom krilaticom traži i daće ti se šta ćemo prvo da tražimo ajde pravo da tražimo da se kvalitet vazduha dosledno i kvalitetno meri sledeći onu izreku što se meri time se da i upravljati", kaže Aleksandar Macura iz RES fondacija.

"Taj godišnji izveštaj agencije za zaštitu životne sredine o kvalitetu vazduha ima pouzdanost od 22 posto", kaže Jasminka Joung.

A odakle dolaze zagađujuće materije treba da pokažu takozvani inventari zagađujućih materija. Oni se se prave po evrpskim metodologijama i na nekoliko nivoa. Prema inventaru zagađenja 24 čestica najviše ih dolazi iz domaćinstva odnosno individualnih ložišta koja su odgvorna za 70 posto.

Agencija je sugerisala šta treba da se uradi u saradnji s lokalnim samoupravama da bi se zagađenje smanjilo.

Kažu i novac je obezbeđen. A jedno od rešenja je efikasniji sistem grejanja i energetski efikasnija gradnja. Do tada svetska zdravstvena organizacija procenila je da je prošle godine u Srbiji zbog zagađenja vazduha prerano umrlo više od 6.000 ljudi.