Prehrambeni suverenitet ili sigurnost, pitanje je sad

Mali poljoprivrednik je centralna figura Nacionalne strategije za razvoj poljoprivrede, ali ne i u praksi, kažu u regionalnom udruženju "Ama centar". Ističu da je uz privatizaciju i dolazak krupnih investiora poslednjih 20 godina u Srbiji nestalo 300 hiljada poljoprivrednih gazdinstava.

Saša Petrović, ekološki aktivista, novinar i autor studije "Prehrambeni suverenitet u konteksu Srbije" kaže da svake godine agrohemijska industrija podiže cene svojih preparata bilo da su veštačka đubriva, pesticidi i to stvara začarani krug u kome troškovi proizvodnje postaju sve veći, a tržište sve zatvorenije za male proizvođače.

Iako je njihov broj još na nivou statističke greške, u Srbiji, baš kao i u Zapadnoj Evropi, sve je više obrazovanih ljudi koji napuštaju gradove i vraćaju se na imanja predaka gde proizvode organsku i biološki vrednu hranu.

Ekonomska računica je, kažu, na ivici održivosti. Retko ko može da obezbedi sertifikate, ali čak i bez njih, prodaju sve što proizvedu, a mogli bi i nekoliko puta više.

"Nismo prosto u prilici zato što se time bavim ja i moja deca, i nema nas puno da bi radili na zemlji, da bi smo to sve mogli da obezbedimo a ljudi zaista traže, zato što nam veruju. To je hrana koju mi koristimo i naša deca", kaže Dragana Đođević, poljoprivrednica iz sela Seča Reka kod Kosjerića. 

Nezadrživu tendenciju rasta u toj proizvodnji trenutno ima samo profit sreće. Deca umesto sa tabletom, odrastaju sa životinjama, na svežem vazduhu.

"Igraju se ispod drveća, tu su svinje koje riju zemlju, zatim kokoške koje dolaze i pokupe crve iz te zemlje, onda one snesu jaja i deca pojedu ta jaja", kaže Dragana Đorđević. 

Najjači udarac domaćim poljoprivrednicima čini se, zadao je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Strancima smo otvorili tržište zemljišta, a uz daleko veće subvencije evropski farmeri dostavili su jeftiniju hranu malo poznatog porekla na naše rafove. Zato ključnu ulogu na tržištu hrane ima potrošač.

"Potrošač ima u jednoj ruci novčanik, u drugoj ima svoju korpu i odgovoran je za zdravlje prvenstveno svoje porodice, znači mora da bude informisan", kaže Jasmina Nikitović, urednik "Znanja imanja".

I zemlje poput Nemačke, Francuske i Belgije od 1970. godine do danas izgubile su 70 odsto poljoprivredne proizvodnje na porodičnim gazdinstvima. Ipak, organsku proizvodnju podižu po nekoliko procenata godišnje.

Zagovornici prehrambenog suvereniteta kažu da industrijska proizvodnja hrane zarad veće zarade uništava i ekologiju i zdravlje ljudi. Koncept prehrambene sigurnosti koju zastupa MMF i Svetska banka smatra da samo veliki sistemi mogu da iskorene glad.