Utvrđivanje profesionalnih bolesti skupo i neefikasno

Problem je nastao pre više od 10 godina, kada je Republički fond zdravstvenog osiguranja prestao da plaća utvrđivanje profesionalnih bolesti. Ta obaveza prešla je na poslodavce.

Direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, Marina Furtula ističe da je od tog trenutka poslodavac više nema motiv, nikakvu satisfakciju da prijavi profesionalnu bolest zato što je utvrđivanje prilično skupo.

U Srbiji postoje mnoge nedoumice ko i na koji način utvrđuje profesionalno obolenje, jer je u Srbiji prošle godine ono utvrđeno samo kod dva zaposlena. Recimo, 2006. godine ustanovljeno je 230 profesionalnih obolenja.

"Po evropskom standardu smatra se da osam odsto slučajeva kancera pluća su zapravo posledica onog što su oboleli doživeli tokom svog radnog veka", navodi Saša Dimitrijević iz Udruženog granskog sindikata "Nezavisnost".

U Holandiji četiri hiljade ljudi godišnje izgubi život usled dugogodišnje izloženosti nepovoljnim radnim uslovima, ali oni svake godine utvrde oko 30 hiljada profesionalnih obolenja.

"Ako si 40-godišnji radnik i razboliš se, moj sindikat će tužiti poslodavca jer je on odgovoran zato što je taj zaposleni oboleo. I zbog toga mora da mu plati", ističe Vim Van Velen iz holandskog sindikata FNV.

U Srbiji je za 10 godina prošle godine zabeležen najveći broj smrtnih povreda na radu. Vlada Srbije je 2019. proglasila Godinom zaštite bezbednosti i zdravlja na radu.

Do kraja godine najavljuju donošenje Zakona o osiguranju od povreda na radu. Njime će biti propisano koliku odštetu poslodavac plaća radniku za povredu ili njegovoj porodici za eventualno izgubljen život na poslu.