Kako "sahraniti" stari toplomer

Nađi Đekić odavno ne treba živin toplomer jer ima digitalni, pa je rešila da ga preda nekome ko će na adekvatan način da ga uništi. Okrenula je mnogo brojeva telefona, ali nije uspela. Kako Nađa radi u Direkciji za mere i dragocene metale, prvo je pitala kolege.

"I onda sam krenula u istraživanja, od SET reciklaže, preko Ministarstva za zaštitu životne sredine, koji su me uputili na JKP 'Gradska čistoća', a oni, opet, na apoteke. Jednostavno, niko nije mogao da mi pomogne jer niko od njih nije nadležan", rekla je Nađa.

U ambulanti Doma zdravlja Palilula su žute plastične kese i kutije mesto gde se odlažu upotrebljene igle, špricevi, ampule, gaze, zavoji.

Na zidu je nekoliko uputstava, a u hodnicima i čekaonicama žuta strelica: To je put koji vodi do centralnog mesta u podrumu gde se dnevno skladišti oko 50 kilograma medicinskog infektivnog otpada koji se tri puta nedeljno transportuje u Dom zdravlja Voždovac, gde se uništava.

"Naše osoblje, koje je posebno obučeno, a to su spremačice, u određenim periodima skupljaju taj medicinski otpad u žute kese i odnose ga u privremena skladišta posebnim putem. Vozači transportnih vozila skupljaju iz svih ambulanti DZ Palilula infektivni medicinski otpad i transportuju ga ka DZ Voždovac", objašnjava dr Snežana Despotović Kušljević.

Nije problem samo živin toplomer, već i lekovi kojima je istekao rok trajanja. Puna kesa lekova, a niko nije nadležan. Čak ni apoteke, a trebalo bi. Sasvim je druga priča kada je u pitanju njihov farmaceutski otpad u koje takođe spadaju lekovi kojima je istekao rok, ali i materijali koji se koriste za proizvodnju lekova. Godišnje to bude oko jedne tone. Vodi se evidencija, odlažu se u obeležene kontejnere i predaju ovlašćenoj firmi koja otpad uništava.

"Zakon o upravljanju otpadom definiše da sve, državne i privatne apoteke preuzimaju neupotrebljene lekove od građana. Međutim, podzakonski akt koji je trenutno u izradi, Pravilnik o upravljanju otpadom, treba da definiše način na koji će taj otpad biti zbrinut na pravi način. Tačnije, treba da definiše izbor operatera, koji operater će to preuzimati i, takođe, način plaćanja uklanjanja ovog otpada", ističe Desanka Nikolić iz Apoteka Beograd. 

Posle svega nameće se zaključak – zakon postoji, ali nedostaju podzakonska akta koja definišu proceduru. Tek kada se ona donesu znaćemo šta treba da radimo sa opasnim otpadom, kome ćemo moći da se obratimo kada imamo lekove kojima je istekao rok. Do tada, ko kako odluči – ili u fioku ili u kontejner.