Pluća i koža na udaru zagađenog vazduha, šal umesto maske

I danas se u Starom gradu teško disalo, kažu sugrađani. A tako pokazuje i merna stanica u Bulevaru despota Stefana.

"Trenutna koncentracija je nešto ispod 100 mikrograma po metru kubnom, a dozvoljeno je 50, ali u periodu od 24 sata", kaže Andrija Šoštarić iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.

"Građani se pitaju otkud tolika zagađenost. Mnoge fabrike ne rade. Vazduh u prestonici je najzagađeniji između 14 i 15 časova", kaže dekan Hemijskog fakulteta prof. dr Ivan Gržetić.

Prema njegovim rečima, jedan od najvećih problema su automobili koji su proizvedeni pre 2005, pre uvođenja evro 4 standarda. Takođe tu su i sumpor-dioksid, grejanje na ugalj. Ni na selu nije bolja situacija.

"U gradovima broj tih čestica koje mi ne vidimo, u kubnom metru je negde deset na deseti ili jedanaesti čestica. To su ogromni brojevi, a u selima se to smanji samo na deset na deveti, što je samo deset puta manje", ukazuje Gržetić.

Na jednom međunarodnom skupu u Sarajevu rečeno je da je 16 fabrika na Zapadnom Balkanu, sagrađenih u vreme komunizma, emitovalo 2016. godine istu količinu sumpor-dioksida kao 250 fabrika većeg kapaciteta u Evropskoj uniji. Možda je ipak od odgovora na pitanje kako su Evropljani to uspeli, važnije šta kažu lekari. Hronični bolesnici imaju najviše problema, a 20 puta ih je više nego pre 30 godina.

I buka zagađuje, najviše trpe deca

"Maska skoro neće ništa da im pomogne.Ono što bi njima mnogo više pomoglo je šal preko usta, jer šal ima neku filtracionu sposobnost", ističe pulmolog Branimir Nestorović. 

Vuneni šal sprečiće prodiranje čestica i do 80 odsto. Osim pluća, "prva na udaru" je koža koja apsorbuje sve iz vazduha. Čestice su, možda i najmanji problem. Smog i gasovi su prva dva. A na treći, nekako, zaboravljamo, kaže doktor.

"Treća vrsta zagađenja o kojoj mi ne mislimo je zagađenje bukom. Prekjuče je objavljen jedan ogroman rad na 7.200 dece koji je pokazao da deca koja žive u gradskom centru i izložena su jakoj buci, su neverovatno niskih intelektualnih sposobnosti skoro do 30 odsto, zato što ta stalna buka dovodi do toga da praktično zanemaruju govor", naglašava Nestorović.

Strani sajtovi nemaju precizne podatke o zagađenju, kažu u Gradskom zavodu za javno zdravlje jer koriste samo jedan indeks zagađenja vazduha, rađen po američkom standardu i nije primenjiv u Beogradu. Za desetak dana Beograđani će na sajtu Zavoda moći da vide prave podatke i savete.