Depresija – najčešći uzrok samoubistava među mladima

Samoubistvo dvanaestogodišnjeg dečaka bilo je povod da se naša kolegenica, An Mari Ćurčić, čija je ćerka izvršila samoubistvo, obrati premijerki.

"Kada će Vlada usvojiti Nacionalnu strategiju za zaštitu mentalnog zdravlja prevenciju suicida, koje će se mere preduzeti po pitanju edukacije i destitmatizacije osoba sa mentalnim poteškoćama i šta je se uraditi po pitanju sistemske podrške porodicama koje su doživele gubitak", neka su od pitanja upućena Ani Brnabić. Premijerka poziva na razgovor i kaže da od toga nema mnogo važnijih tema.

Desetine mladih i dece godišnje pozove Nacionalni SOS dečiji telefon, sa idejom samoubistva. Starosna granica se, kažu savetnici, smanjuje. Javljaju se uglavnom mlađi adolescenti.

"Kada im se otvore neke druge mogućnosti, kada se ta tema proradi i oni nekako dođu do zaključka, možda smo samo imali sreću pa je bilo tako u ovim našim savetodavnim razgovorima, da to nije bila definitivna odluka. Bio je jedan slučaj kad je bilo baš onako rizično, nešto na krovu neke zgrade, neki momak od 17 godina, mislim da je bilo dosta rizično, ali da se priča dobro završila. Mislim da je čak bio i fidbek da se posle nekog vremena ta mlada osoba javila da kaže da je sada bolje", kaže Željka Burgund, rukovodilac Nacionalne SOS linije.

Kritika, npr, zbog loših ocena, loši odnosi u porodici, odbacivanje drugara, samo su okidač, kažu strucnjaci, da se dete odluči na samoubistvo. Stvarni razlozi su mnogo dublji, njemu nejasni, a roditelji ih često ne prepoznaju.

"Deca su ličnost od rođenja i roditelji moraju to pre svega da shvate i da daju dve stvari. Prva stvar je ljubav, druga stvar je granica. Ako date detetu ljubav, vi ste završili posao za ceo život, ako mu date adekvatnu granicu, biće dobar čovek koji će se ukljuciti u društvo. U zdravoj porodici vi nikada nećete doziveti da dete digne ruku na sebe ili da dete ne uspe u životu", kaže prim. dr Ivica Mladenović sa Instituta za mentalno zdravlje "Palmotićeva".

Mnogo je više pokušaja samoubistava, nego što beleži statistika, jer obično ostaju porodična tajna.

"Mislim da kao drustvo treba da se potrudimo da nekako sistemski rešimo to pitanje, da napravimo kampanje, da napravimo edukacije da ovakva vrsta usluga bude široko dostupna deci da se o razvojnim poteškoćama, teškim mislima i strahovima ne priča kao o nečem lošem, nego kao o nečem što se svakome može desiti", napominje Željka Burgund.

"Sve što je pokusaj samoubistva trovanja, skok ili bilo šta, treba jako ozbiljno shvatiti i to se zove apel fenomen, to je znak – meni nije dobro, meni treba pomoć. U strtategiji mora da se fokusira porodicama, mora da se fokusira rad sa detetom, mora da se fokusira rad sa porodicama kako da oni prepoznaju potrebe deteta kako se ne bi dešavale tragedije", rekao je Mladenović.

Trećina mladih koja jednom digne ruku na sebe, to pokuša ponovo. Kad ne dobiju pomoć, smrt vide kao jedino rešenje .