"Dete mora da se poštuje ali mora da zna i za granice"

U praksi nisu tako česti slučajevi samoubistava kod dece već je češće reč o samopovređivanju, kaže psihijatar Ivica Mladenović.

"To se dešava relativno retko ali i jedan izgubljeni život je tragedija. Mnogo češće kod dece postoji samopovređivanje i to se ne dešava kao grom iz vedra neba, to se priprema. Frojd je bio u pravu kada je rekao da uspešan roditelj a pre svega majka, ako uspe da prenese ljubav svom detetu onda je završila posao za ceo život. Relativno retko nailazimo na roditelje koji ne vole svoju decu, jer oni po definiciji brinu o svom potomstvu. Međutim ova tragedija je negde odgovornost svih nas, medija, psihijatrije, psihologije ali i sistema u celini", kaže Mladenović.

Ako društvo u celini dozvoli da dečak od 12 godina digne ruku na sebe onda treba da se svi zapitamo o čemu se tu radi.

"Postoji termin 'konteniranje' koji označava sposobnost roditelja da prihvate agresiju, negativnu energiju deteta, da prerade i da mu to vrate. Ako roditelj uspe u tome onda će dete izrasti u zdravu osobu, a ako ne, onda se postavlja pitanje kakve su granice. To je problem 21. veka, jer to su deca koja imaju jako mnogo ljubavi, a jako malo granica", objašnjava psihijatar.

Mladenović napominje da je dete ličnost od rođenja i da to roditelji moraju da znaju.

"Dete mora da se poštuje i ono uvek daje znake kada nešto nije kako treba. Ono nema stabilan identitet i ne ume da se nosi sa agresijom, već to treba da učini upravo roditelj. Ako roditelji to prepoznaju, onda će sprečiti ono što se na žalost dešava", ukazuje Mladenović.

"Najveći strah deteta je gubitak roditelja bilo od gubitka roditeljske ljubavi ili od fizičkog gubitka roditelja. Zato ne smemo dete dovesti u situaciju da sumnja da je krivo za nešto što se dešava roditeljima. Jer ako to pomisli onda dete misli da je ono loše i da ne treba nikome, što, nažalost, dovodi i do tragičnih događaja," rekao je za RTS psihijatar Ivica Mladenović.