Zmajeva nagrada dodeljena Zoranu Kostiću

Ovogodišnji laureat govoreći o Jovanu Jovanoviću Zmaju, po kome nagrada nosi ime, kaže da takvu gipkost jezika i sočnost do sada niko nije postigao, te da je njegov jezik i danas ostao mlad. 

Zoran Kostić je rekao i da Zmajeva nagrada, koju je večeras dobio, predstavlja ostvarenje nekih Zmajevih ideala.

"Sve srpske zemlje objedinjene su u ovom priznanju. Izdavač je jedina srpska kuća iz ovakve Crne Gore, kakva je danas, gde je sve srpsko svedeno na minimum i gde je sve odsrbljeno. Ja, kao autor, knjigu sam pisao u Republici Srpskoj, gde živim dve decenije. Dakle, objedinjen je ceo srpski prostor i to baš na današnji dan, kada Matica srpska obeležava 193. godišnjicu, koju im čestitam", izjavio je novinarima Kostić neposredno pre dodele priznanja. 

Istakao je da književnost nastaje u okvirima jednog jezika i tu su granice.

"I mogu nas optuživati za velikosrpski ton, ja ne smatram da je to tako, jer granice zapravo određuje jezik. Moju knjigu posvetio sam stradanju srpskog jezika. Posvećena je tom čerupanju srpskog jezika, pretvaranju mnogih teritorija, kao što je Crna Gora, gde je, takođe, nastajao srpski jezik i gde sam ja odrastao, pretvorili su ga u pseudojezik, crnogorski. Taj jezik ne postoji, kao ni bosanski, ni lingvistički, ni naučno", naglasio je Kostić, otkrivši da je knjizi pesama "Pulskvamperfekta" najpre hteo da da naziv "Izdaja jezika".

Povodom jubileja Matice srpske, njen predsednik Dragan Stanić izjavio je za Tanjug da bi osnivači ove institucije danas bili ponosni na rezultate koje ostvaruju. Kaže da je 2018. godina "stabilizacije i napretka", u materijalnom i organizacionom smislu i ističe da su prošle godine imali rekordan broj knjiga.

"Dobili smo značajnu finansijsku podršku države, pre svega za enciklopedijsko-leksikografske poslove. Novi proizvodi Matice srpske su srpska enciklopedija, četvrta knjiga, sedma knjiga biografskog rečnika, leksikon pisaca srpske književnosti. Ove godine biće završena nova knjiga u srpskoj enciklopediji, a početkom sledeće godine biće objavljena", izjavio je Tanjugu Dragan Stanić.

Na svečanoj sednici Matice srpske, povodom jubileja, govorio je i episkop bački Irinej i to o još jednom značajnom jubileju – osam vekova srpske arhiepiskopije. 

"Crkva mora da sačuva svoju slobodu. Njome ne mogu da upravljaju nikakvi predsednici država. Jedina glava crkve je Isus Hristos, pastirsku odgovornost nose njeni episkopi, a pored ovoga neophodni su istinski pastiri. Od svake opasnosti spolja, za crkvu su opasniji unutrašnji vukovi", naveo je episkop bački Irinej. 

Naglasio je i da je autokefalnost uvek bila nezavisna od državne vlasti, te da je "suštinski potreba crkve uvek imala prednost nad željama države".

"Pojedini, reći ću korumpirani, političari danas pokušavaju da izjednače nepostojeće identitete", rekao je Irinej, navodeći kao primere Rusiju i Ukrajinu i Srbiju i Crnu Goru.