Istraživanje posledica bombardovanja – dokazi umesto paušalnih stavova

Darko Laketić, predsednik skupštinske Komisije za istraživanje posledica NATO bombardovanja rekao je za RTS da su analizirali učestalost određenih tumora kod svih generacija rođenih posle 1999. godine.

"I deca obolevaju od malignih bolesti, ne kao odrasli, ali obolevaju. Taj rizik se može statistički izračunati – možemo za svaku generaciju izračunati rizik za određenu malignu bolest i uzrast. Za očekivati je da je rizik približan za određenu generaciju i uzrast, svako odstupanje navodi na sumnju da je na određenu generaciju delovao faktor koji je uzrokovao njihovu podložnost za nastanak bolesti i povećao učestalost", objašnjava Laketić.

Ističe da kod uzrasta od 0 do 4 godine ima najčešće neuroektodermalnih tumora, ko dece od 5 do 9 godina tumora krvi, od 10 do 14 tumora mozga i od 15 do 18 godina različitih solidnih tumora.

Naznaku statističke značajnosti našli su u grupi od 5 do 9 godina, tokom ispitivanja učestalosti hematogenih tumora. "Našli smo naznake statističkog porasta", rekao je Laketić.

Naredne faze u radu Komisije 

Zadatak Komisije je da najpre nađe šta je to što je delovao na jednu generaciju da bude podložna nastanku bolesti.

U drugoj fazi analiziraće mnoštvo faktora koji su delovali, pri čemu će se neki uključiti, a neki isključiti.

"Tokom 1999. godine Srbija nije gađana samo osiromašenim uranijumom, već i konvencionalnim bombama koje su razarale i određena postrojenja koja nose sa sobom i ekološki rizik. Došlo je do oslobađanja materija zatvorenih u industrijskim postrojenjima, koje su bile na bezbednom odstojanju od stanovnika. Došlo je do oslobađanja i derivata hlora, benzena... što predstavlja možda još veću opasnost po zdravlje stanovnika nego što je radiološka komponenta osiromašenog uranijuma. Osiromašni uranijum ima značajniju toksično-hemijsku komponentu nego radiološku", objašnjava Darko Laketić.

Ističe da poštuje isključivo naučne stavove i da naučna istina mora da bude bazirana na naučno-medicinskim dokazima, "a ne na paušalnim stavovima i teorijskim naklapanjima".

"Važno je da završimo studiju, sumiramo rezultate, sistematizujemo ih i predložimo javnosti. Cilj rada Komisije je dolazak do istine i podataka koji će ukazati da li je bilo posledica, kakve su, možemo li se zaštititi, eventualno uraditi sanacija životne sredine, mada je Institut u Vinči izuzetno uradio svoj deo posla", naveo je Laketić.

Pomoć iz Italije 

Predsednik Komisije italijanskog parlamenta Đan-Pjer Skanu dao je Srbiji kompletnu dokumentaciju italijanske komisije sa svedočenjima više od 300 svedoka, rezultate tužilačke istrage, kao i nekoliko izvršnih presuda.

"Italijanska komisija je uradila mnogo ne samo za svoj narod, već mislim da ima mnogo širi značaj i dimenziju", rekao je Laketić i istakao da je italijanski parlament imao i mogućnost tužilačke istrage.

Pomoć nije samo u papirima, već i u ljudstvu. "Svi koji su učestvovali u izradi studije su nam na raspolaganju. Izveštaj je opširan, nije samo medicinsko istraživanje, već dominantno pravno dokazivanje. Sa radom te komisije i izveštajem su izmenili i pravosudni sistem sopstvene zemlje. Ako vojnik dođe na sud sa malignim oboljenjem, a službovao je na Kosovu i Metohiji, on ništa ne mora da dokazuje, zato što se smatra da je oboleo zbog faktora sredine u kojoj je boravio", objašnjava Laketić.

Taj materijal jeste polazna osnova, ali se prikuplja naučno-medicinski materijal i iz celog sveta.

Medicinski, ali i humani aspekt 

Komisija obilazi i teren. "Bili smo u Vranju, idemo u Pančevo i Novi Sad zbog akcidenata, bombardovanja Petrohemije i rafinerije nafte. U Kragujevcu je bila najveća učestalost gađanja trafostanica", istakao je predsednik skupštinske Komisije za istraživanje posledica NATO bombardovanja.

Najznačajnije za narod je da se dođe do tačnih i egzaktnih podataka iz medicinskog i humanog aspekta, ukazuje Laketić.

"Sa nalaženjem istine doći ćemo da podataka koji će govoriti u prilog određenih toksina, koje ćemo izolovati, i iz toga raditi na zaštiti stanovnika i životne sredine", navodi Laketić.

Ako rezultati budu taki kakve većina očekuje, to će verovatno implicirati i pravni put, zaključio je predsednik Komisije dr Laketić.