Vojni poziv, od porodične tradicije do ljubavi prema uniformi

Za spasavanje i za odbranu zemlje nužna je posebna obuka. Takva se dobija u vojnim školama i na akademijama. Od prvog februara svi zainteresovani za Vojnu gimnaziju traže svoje mesto, a od juče je počeo upis u vojne škole, Vojnu akademiju i Vojnomedicinsku akademiju.

Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, major Srđan Starčević, nastavnik na Vojnoj akademiji rekao je da je konkurs za Vojnu gimnaziju raspisan nešto ranije i biće otvoren do 15. marta, a konkurs za ostale vojne škole, Vojnu akademiju i Medicinski fakultet na VMA i Srednju stručnu vojnu školu raspisan je na Dan državnosti i biće otvoren do kraja marta.

Prema njegovim rečima, svi zainteresovani mogu da se upoznaju sa detaljima konkursa na sajtovima Ministarstva odbrane, Univerziteta odbrane i Vojne akademije, a konkursnu dokumentaciju podnose regionalnim centrima Ministarstva odbrane.

Što se tiče interesovanja, ono je tradicionalno visoko za vojne škole a to je otuda što je u Srbiji vojni poziv dovoljno cenjen i dovoljno ugledan da privuče svake godine dovoljan broj sjajnih mladih ljudi, kaže major.

"Mi očekujemo i nadamo se da će i ove godine biti veliko interesovanje. Mislim da je naše očekivanje opravdano jer smo i do sada imali po nekoliko kandidata na jedno otvoreno mesto", rekao je Starčević.

Kaže da se prijemni ispiti za vojne škole razlikuju od ostalih. Tako budući učenici Vojne gimnazije kao i svi srednjoškolci polažu prijemni ispit iz srpskog jezika i matematike. Za VMA polažu prijemni ispit iz biologije i hemije, za Vojnu akademiju iz matematike a za Srednju stručnu vojnu školu iz fizike i matematike.

"Sada to deluje isto kao i za sve druge. Ali pored ovoga, kandidati za vojne škole moraju da prođu proveru fizičke sposobnosti, da budu podvrgnuti psihološkoj proceni i da prođu zdravstvene preglede", kaže major Starčević.

Kandidati kod kojih su um i telo podjednako okretni i spretni 

Govoreći o tome šta je od toga važnije, Starčević kaže da traže kandidate kod kojih su um i telo podjednako okretni i spretni.

"Ali, kada pogledate bodove videćete da kandidati za upis na Vojnu akademiju mogu da donesu 40 bodova na osnovu uspeha iz prethodnog školovanja, 45 bodova dobijaju na testu iz matematike i 15 bodova na proveri fizičke sposobnosti. Računamo da je hladnokrvnost, racionalnost i nesalomova logika matematičkog uma važna za vojnu profesiju a da fizičku sposobnost moraju imati i da je selektivna za upis", istakao je major.

Ima i onih koji su ranijih godina pokušavali da se upišu, kaže Starčević i dodaje da je viđao na prijemnim ispitima poznata lica.

Dešava se da se ti ljudi koji ne uspeju da upišu Akademiju kao kadeti, odmah upišu kao samofinansirajući studenti – a onda naredne godine pokušaju da postanu kadeti, kaže on.

Prema njegovim rečima, treba znati da je ove godine konkursom predviđeno da najstariji kandidat za Vojnu akademiju bude rođen 1999. godine, a za Vojnu gimnaziju 2003. godine, tako da postoje ograničenja.

Starčević kaže da ima onih koji se odluče da ipak ne postanu oficiri. "Treba reći da je Vojna akademija i VS dovoljno poštena prema kadetima. Naši kadeti pre početka školske godine odlaze na obuku i tu prolaze sve ono što vojnici koji dođu u jedinice prolaze i mogu da vide kako živi i radi jedna vojna jedinica i šta će biti njihov poziv", rekao je major.

Govoreći o motivaciji, Starčević kaže da od studenata dobija razne odgovore – od toga da je to porodična tradicija, da imaju ljubav prema uniformi, preko ideala patriotizma, služenja otadžbini do strasti prema ratnoj tehnici, naoružanjau ili pozivu vojnog pilota.

"Svi kadeti dobijaju realno znanje, vrhunsko obrazovanje sa dobrim balansom teorije i prakse i da po završetku Akademije dobijaju dvostruku nagradu – prvo je potporučnički čin kojim ulaze u dinamičnu profesiju i drugo stručno akademski naziv", kaže major.

Tako, recimo, kadet koji je završi vojno mašinsko inženjerstvo postaje i diplomirani inženjer, što je dragoceno i za moticaviju ljudi, zaključio je Starčević.